Шта је то ИСТИНА? – “ИСТИНА се налази у Господу Исусу Христу и Православној вери“
Пре скоро 2000 година, то је питање поставио Пилат Господу Исусу Христу. Нажалост, данас се то питање најчешће поставља у нашем народу, који је исто као Пилат заслепљен својим грехом и идолопоклонством.
Народ који је слеп код очији и глув код ушију, који не зна више где главом удара, још више је збуњен понашањем оних који воде брод Србскe Православне Цркве, њеним архијерејима. Они који су најпозванији да бране ИСТИНУ не показују да су на висини свога Небоземног позива. Свима је познато да већина архијера СПЦ сматра да постоји још “цркава“, чије је порекло исто као и Православне Цркве и да са њима треба да се уједине. То је такозвани екуменизам, где се у име лажне љубави, прави компромис између ИСТИНЕ и лажи, између Православља и јереси, између Бога и Сатане. То је исто као кад у чашу бистре воде додате кап муља, па добијате прљаву воду. Последњих деценија носилац тог екуменског зла је папа, а по речима проницатеља у дешавања будућих времена Св. Козме Етолског: “Папу да проклињете јер ће он бити кривац“. Само у прошлом веку, у име те папине екуменске љубави, на најсвирепији начин убијено је преко милион људи, зато што су Срби Православне вере. Подсетимо се речи нашег великог бранитеља ИСТИНЕ, Преподобног Јустина Ћелијског: “Екуменизам је скуп свих јереси. То је јерес над јересима“.
И уместо да сведочи и брани ИСТИНУ, народ србски ћути и као никада у својој историји, скоро да је дотакао дно, из кога нема повратака. Како каже Његош: ‘Племе моје сном мртвијем спава“. Данас када хоће да из наших душа ишчупају наше свето, чисто и спасоносно Православље, народ србски ћути. Ово је време где нема избора, или ћемо устати и борити се као људи или ћемо нестати као нељуди.
Ниједан истински верујући човек, којем је стало до себе, своје породице, својих ближњих, свога народа и своје земље, не би смео да гледа немо на оно што се догађа око њега. Да се понаша као да се то њега не тиче или да каже да он ништа не може променити. Такво размишљање и понашање није ништа друго него саучествовање са онима који се боре против Истине. Питаће нас Господ шта учинисмо са талантима које нам даде. Да ли их закопасмо у земљу, односно забисмо главу у земљу или те таланте умножисмо, односно устадосмо у одбрану Истине. Сваки човек може да допринесе борби за Истину. Прво не сме да се сложи са лажима; друго да мења себе на боље, живећи у Истини и за Истину; треће да завапи у молитви да Господ помогне народу своме у борби за Истину; да шири Истину; да се прикључи свакој Богом благословеној борби за Истину. То може свако да учини, без обзира на своје таланте које је од Господа добио. Господ зна колико смо се трудили и тако ће нас наградити. Све је могуће оном који верује.
Да би наша борба била Богом благословена, прво треба да себе променимо, да се вратимо Богу и себи (својим коренима), да се покајемо за своје грехе и грехе нашег народа и да завапимо Господу да нам опрости и да сви станемо под један Светосавски барјак. Тек тада ће молитвама Пресвете Богородице, Светога Саве и целе небеске Србије, Господ помоћи народу Србском да победи оне које хоће да га униште, и тек тада ће Србија поново васкрснути. Постоје многа пророчанства Светих отаца о Васкрнућу Царске Русије и Краљевине Србије, али да би то било испуњено треба да се удостојимо тога, или ћемо пропасти. Послушајмо речи нашег златоустог Св. Никалаја Србског: “Нека се свако врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе; да га не би поклопили језива тама туђинска са лепим именом и шареном одећом. Нека се свако ко је србски родољуб, труди да задобије Царство Небеско, којим се једино може одржати Царство земаљско на дуже време.“
