-Архитектура једног од најстаријих европских градова
-Први пут у историји, Крушевац се помиње 1371.год. Кнез Лазар Хребељановић , градитељ овог града је особа од које почиње све везано за овај царски град.
На основу очуваних рушевина и делимичне реконструкције, тешко је закључити како је град изгледао у доба кнеза Лазара. Али, кад се има у виду да су сви средњовековни градови слично грађени, могућно је добити приближно верну слику средњовековног града.
Једном ивицом пространог поља на десној обали Западне Мораве, подложног плављењу реке и зато веома мочварном, пружају се на нешто више од 3 км од реке две терасе, нижа богата изворском водом и виша која је између питомог брега и леве обале Расине прелазила у прекрасну долину испод огранака Јастрепца.
Платном зида у облику шестоугаоника ограђен је простор од око 5 хектара. Зидало се на средњовековни начин изградње утврђених градова. Споља и изнутра дебелог зида узиђиван је тесан и брижљиво обрађених ивица крупан камен, а у средини је на дебели слој малтера, вероватно у "врућ креч" ређано необрађено ситније камење ("трпанац"), које је, да би се што чвршће држало, повезивано и хоризонтално постављеним дрвеним облицима ("сантрачи"). Спољне стране зида грађене су наизменичним слојевима млечно белог и тамно мрког камена, те је зидно платно побуђивало веома пријатну слику шареног ћилима.
Осим главне куле (донжон) крај велике градске капије, на растојању од по двадесетак метара уграђене су у градски зид мале четвртасте куле са странама основица од око по 4 метра. Мале куле су надвисивале платно за око 2 метра и на врховима су имале усечене зупце ("стрелнице"). У њих се дрвеним степеницама улазило из града, а можда, ради обједињавања одбране, и преко горње површине платна зида. Зид између малих кула свакако није био виши од 4 метра. Ширина зида била је нешто већа од 2 метра.
Главна кула је веома масивно грађена. Зидови у приземљу су скоро метар широки. Подигнута на дубоко укопаним темељима, главна кула се благо сужавала према тераси на врху са које се пружао поглед на неколико километара унаоколо. Саграђена на три спрата (приземље, ложница, ризница, чардак) кула је омогућавала браниоцима града да се успешно и дуго боре са нападачима.
Главни улаз у град био је с десене стране донжона, између њеног побочног зида који је у благом луку водио у приземље куле до степеништа за улазак на први спрат, и улаза у зидом заштићен простор града. Непосредно на први спрат донжона могло се ући и споља, на мала врата до којих није било степеништа. Највероватније је да су ова врата само изузетно употребљавана и да се до њих долазило преко моста покретним дрвеним степеницама. Међуспратна конструкција била је дрвена. На терасу куле излазило се степеницама, највероватније дрвеним и постављеним унутар куле уз леву бочну ивицу.
Просторије у главној кули биле су тесне, влажне и веома мрачне. Само је чардак имао веће отворе на зиду, сличне прозорима. Остали спратови имали су веома уске отворе намењене војницима за осматрање и борбу.
У донжону је за време мира становала само посада. У ратно доба главна кула је требало да служи за склониште владаочеве породице. Потпуна сигурност од изненадног продора непријатеља у град могла се само у њој наћи.
Капија на главном, вероватнo и једином улазу морала је бити од дебелих балвана обложених гвозденим плочама. Гвожђем је ојачано дрво и отклоњена опасност од спаљивања капије. Није искључено да је капија на главном улазу била заштићена дубоким и широким ровом пуним воде преко које је пребациван покретни дрвени мост. Капија је штићена и посебним кулама на побочним зидовима.
На простору заштићеном зидом сазидан је двор (палата) кнеза Лазара. Очувани темељи двора и зграде поред њега наводе на сигуран закључак да су зграде имале већи број удобних просторија. Осим двора и споредних зграда зиганих од дрвета на каменим темељима и једном страном ослоњених на градски зид, унутар града сазидана је дворска црква. Свакако је изграђено и неколико неопходних радионица за оправку и израду оружја, алата и других војних и домаћих потреба.
Нису очувани остаци зидног платна подграђа (део зграда настањен становништвом). Зато је тешко рећи нешто иоле поузданије о месту подграђа. Највероватније је да се зид пружао полукружно, почев од главног зида лево од донжона, пружао се ка Западној Морави, кретао ка Расини и завршавао се у споју са главним зидом десно од донжона. Овако утврђено подграђе могло је припомоћи и одбрани прилаза граду путевима преко обе реке. У прилог овоме говоре и остаци зида према Западној Морави откопани 1923. године приликом изградње парног млина.
Подграђе је служило за трговање и безбедност градског становништва у доба одбране града од непријатеља. По правилу, у њему није било кућа за становање, али је, изгледа, у крушевачком граду, с обзиром да је подграђе делимично саграђено у насељу, било и кућа за становање.
Дућани су у подграђу подизани око пространог трга (пијаце) на коме су одржавани и редовни панађури (вашари).
Досељење владара и његове свите у Крушевац условило је досељење знатног броја дворских службеника и часника, трговаца, занатлија и већег броја војнока са својим старешинама. Број становника Крушевца нагло је повећан и град је убрзо постао значајан привредни, војни и културни центар државе кнеза Лазара. "О некадашњој величини Крушевца" забележио је Радомир Илић, професор крушевачке гимназије, "народна традиција вели ово: Крушевац се некада пружао од села Пасјака ( на југо-истоку од Крушевца) до Мачковца (три четвртине часа западно од Крушевца). Једном приликом појурио је неки пас мачку тамо где је сад Пасјак, мачка побегне на кров и одатле све преко кровова дође до Мачковца где сиђе на земљу. Отуда и име Пасјак и Мачковац".
Села у околини Крушевца прилагодила су своју привреду потребама двора и војске која је логоровала у граду. Имена неких села (Дворане, Ловци, Рибари) сачувана до данас, јасно указују на занимање њихових становника у доба средњег века. У Дворану је несумњиво становао један од управника поседа кнеза Лазара, који се бринуо о снабдевању двора послугом и животним наводницима.
Многи веома поштовани духовници говоре да је Крушевац "свети град". На пример према пророчанству старца Гаврила из манастира Светог Луке који се налази у Бошњану Крушевац ће у последњим временима бити "заштићен град" у коме ће многи потражити склониште и спас.
-Молимо нашег светог Кнеза Лазара да нас све спомене у Својим светим молитвама пред Господа Бога нашега на спасење душа наших и на услишење молитвених жеља.....
