- Готичка архитектура-



-Готичка архитектура је настала трансформацијом, монументализацијом и смишљањем нових архитектонских елемената у познороманичкој архитектури у Француској у области Ил де Франс и при том се напаја елементима из романичке архитектуре Нормандије и Бургундије, као и даљих области. Најкарактеристичнији елемент преломљени лук преузет је са Сицилије а од Арапа је дошао ребрасти свод.


Као готичку архитектуру означавамо европску архитектуру врхунца и позног доба уметности средњег века која је изграђена у готичком стилу. Као архитектонски самосвојни стил настаје у 12. веку у средњој Француској, тачније у области Ил де Франс у коју спада и град Париз и одатле се као „француски извозни производ“ раширила у већину земаља западне и средње Европе и врло брзо се прошириа у Енглеску, касније на Иберијско полуострво, у Немачку и друге земље Западне Европе. У Италији је готика створила посебну мешавину са романиком, антиком и византијским стилом, дошла је ту мало касније и замењује се ренесансом архитектуром. Још на почетку 16. века првенствено у средњој Европи настајала су у основи готичка дела.


-Назив „готика“ увели су италијански хуманисти који су је погрешно повезали с „Готима“ чије се уметност сматрала варварском и ово доба су означавали као „мрачно доба“ средњег века, а саму готику су сматрали уметношћу „без имало доброг укуса“. Неки архитекти су имали велико уважавање за значај готичке архитектуре (као Франческо Боромини) и њихова дела, у којима су употребљавали готичке елементе понекад су погрешно сврставана у тзв. барокну готику. Готика је шире опет била примана у 19. веку када су реконструисана готичка дела и у то је доба готика била проглашена у Немачкој за „немачки народни стил“. У 19. и 20. веку појавио се и уметнички правац под именом неоготика који се развијао у Енглеској и САД и инспирисао се делима готике.



Готика је обележена системом архитектонске изградње који се супротстављао античкој и класичној архитектури и. У изградњи катедрала је употребљавала као већ и у романичкој архитектури латински крст и подужну основу.
-Крстасти ребрасти сводови први пут су се примењивали у готици. У романичкој архитектури примењивани суполуобличасти сводови на квадратној основи са четири лука. У готици се примењују два дијагонално постављена лука који могу да се поставе изнад сваке основе, па и полигоналне, и тако засводе простор на овај нови начин.
-Велики прозори и високи зидови карактеристични су за готичку архитектуру, за разлику од дотадашњих у романици, носећих тешких зидова са малим прозорским отворима. Крстасти ребрасти сводови, скелетна конструкција и преломљени лук омогућили су у готичким грађевинама велике отворе који су донели светлост и прозрачност у унутрашњи простор катедрала. Типичан елеменат је била розета која је постављана изнад портала на репрезентативној фасади објекта. Практично сваки елемент у готичкој архитектури је носећи. Архитекти готике нису употребљавали прецизне прорачуне, експериментисали су и учили на грешкама и тако постизали задивљујуће грађевинске резултате.
-Наглашавање вертикала типично је за готичку архитектуру. Сводови у катедралама достизали су висину до 48 метара. Поједини градови су се утркивали у тежњи за што вишим и велелепнијим катедралама. Тежило се постављању пропорције између висине и ширине грађевине.
-Витки и високи стубови на полигоналним основама такође су карактеристични за ову архитектуру.
-Орнаменти су били сложени из геометријских облика и примењени су мотиви из биљног и животињског света.

*Готички стил је поред античког система поретка стубова (ренесанса, барок, класицизам) и модерне архитектуре (пуризам, конструкционизам, функционализам), најзначајнији употребљавани систем градње у средњоевропској архитектури. И ако је готика била схваћена као реакција на античку традицију, трудила се да своја схватања надовеже на антику. Употребљавала је античке стубове, аркаде између бродова катедрала (Сен Дени, Нотр Дам у Паризу, Ремсу итд.).[You must be registered and logged in to see this image.]