У свакодневном говору се често дешава да некога или нешто окарактеришемо као ''секта'', а да тај неко или нешто нема никакве везе са верском заједницом или култом. Оно што имамо на уму када за некога кажемо да је ''секта'' је да је у најмању руку различит, често врло необичан, а још чешће веома истрајан у томе што ради. У томе се управо и налази срж секте као верске заједнице којом се заправо и бавимо.

[You must be registered and logged in to see this image.]

У почетку је реч секта била неутралан појам за једну мањинску групу која би долазила у конфликт са већином. У средњем веку појам се развио у израз за јеретичке групе које су се одвајале од већинске Цркве. У модерно доба се под сектама најчешће подразумевају затворене верске групе, односно култови.

Зоран Луковић, инспектор МУП-а Србије и стручњак за секте у својој књизи ''Верске секте'' каже да су француски правници још 1995. године, после 10-годишњег већања, признали да не могу да дају дефиницију савремене секте. Уместо тога, они су одредили критеријуме на основу којих неку групу можемо назвати сектом. А ти критеријуми су: ментална дестабилизација, прекомерни финансијски захтеви, изоловање чланства од друштва, угрожавање физичког и психичког здравља, увлачење деце у своје редове, изражавање мање или више антисоцијалног става, сукобљавање са редом и законом, значајнији правни спорови, избегавање законских обавезе, покушаји инфилтрирања у државне органе.


[You must be registered and logged in to see this image.] Иако су секте сматране за верске заједнице које злоупотребљавају и искривљују званичну религију, оне су се, у складу са захтевима новог времена, комерцијализовале и постале веома профитабилне организације. Они који тврде да су секте постале невладине организације које под плаштом верског учења згрћу велики новац цитирају Лафајета Роналда Хабарда, оснивача сајентолшке цркве, који је широј јавности најпознатији по изјави: ''Ако човек заиста жели да заради милион долара, најбољи начин за то је да оснује своју религију”.

[You must be registered and logged in to see this image.] Овакве групе свој ''бизнис'' граде на манипулацији и искоришћавању личних трагедија и несреће, кризе идентитета, усамљености и психичке лабилности. А некада су једноставно вештије и креативније од традиционалних верских заједница у пружању одговра на вечно питање о смислу живота. Закон о црквама и верским заједницама Србије каже да се верска слобода не сме користити тако да угрожава право на живот, право на здравље, права деце, право на лични и породични интегритет и право на имовину, нити тако да се изазива и подстиче верска, национална или расна нетрпељивост. Ако нека црква или заједница није споменута у закону, значи ли то да је онда секта? Због ове терминолошке збрке у статусне конфузије то се најчешће и дешава. Обзиром да у српском језику појам ''секта'' има негативну конотацију, за Британксу краљицу можемо рећи да је ''секташ'', јер припада Англиканској цркви, која није споменута у нашем закону, а која је најбројнија заједница у Великој Британији.


[You must be registered and logged in to see this image.] Адвентисти се у Србији називају и Суботари и имају значајан број следбеника, посебно у Војводини.

[You must be registered and logged in to see this image.] Због нерешеног питања шта је секта, ова четврта по бројностихришћанска заједница у САД (5,5 милиона чланова), код нас постаје секта за коју се везују разне невероватне приче, попут оне да се Суботари једном годишње окупе у повећем простору где се одвијају оргије.

Ако занемаримо да се многи од ових делатника тако називају само како би стекли материјалну корист на туђим несрећама, могли бисмо да закључимо да су Срби склони ''секташтву''. Од Влашке магије, преко пророчанства Тарабића, до веровања у непредвидиве моћи подземного вода, Срби су огрезли у разна веровања и празноверја која се одвијају од званичних токова традиционалних цркава и заједница.

Prvo, nisi dao nikakvu definiciju sekte. -

Drugo, da bi definisali pojam sekte, vrlo je važno definisati pojam religije (a ne pojam hrišćanstva, katoličanstva, pravoslavlja, protestantizma, etc.), jer bez definisanja religije NE možemo razgovarati o sektama.

Treće, većina (ne)upućenih u problematiku religije i sekti nema pojma da se prva svedočanstva o sektama NE nalaze unutar judeo-hrišćanske vere, već unutar dalekoistočnih religija poput šintoizma, budizma, šamanizma, itd. Ako razgovaramo o hrišćanskim sektama - to je već druga problematika, ali opet dolazimo do pitanja šta je religija, šta je Crkva a šta sekta - iz čisto socioloških aspekata, a ne doktrinarnih, kako vidim da većina posmatra problem.

Četvrto je u vezi sa prethodnom rečenicom - sociologija religije radije definiše sektu u odnosu prema Crkvi koja je dominantna na određenom području nego što je opisuje u njenim unutrašnjim svojstvima. od toga da je katolička crkva dominantna u državi, pa s toga su protestanti sektaši, Hare Krishna, etc., ali ovakav pogled na svet je ograničen. Dođi u Srbiju pa pokušaj da "dokažeš" kako KC nije sekta, a takođe pokušaj u nekoj protestantskoj zemlji "dokazati" kako je protestantizam sekta i slično. Takođe u Indiji ili u nekoj drugoj državi, pojam sekti je sasvim drugačiji u odnosu na islam (u kome cvetaju razne sekte). Prema tome - u Avganistanu ili Pakistanu (npr.; isto se može reći za mnoge druge države) važe drugačiji kriterijumi od onih koje ti primenjuješ kada razgovaraš o sektama.

Peto je u vezi sa prethodnim - ako sociologija religije radije definiše pojam i pojavu sekte u odnosu na Crkvu koja je dominantna na nekom području (bez obzira da li je reč o pravoslavnoj crkvi [npr., Srbija, Rusija], katoličkoj [npr., Hrvatska, Italija, Francuska] ili protestantizmu [npr., veći deo USA, UK]) radije nego što je opisuje u njenim unutrašnjim svojstvima i karakteristikama, onda je to razumljivo prosto iz razloga što je Crkva, za sociologe, još uvek glavna socialno-kulturološka snaga u društvu prema kojoj se vrednosno određuju sve ostale verske zajednice. Iz tog razloga je poznato kako će katolici u većinski katoličkom stanovništvu pričati o sektama, kako će pričati pravoslavci u većinski pravoslavnom stanovništvu, a kako protestanti tamo gde su oni dominantni (da ne spominjem islam, judaizam i neke druge velike religije). Sad dublje razumemo problematiku, koju si ti prilično pojednostavio.

Šesto, postoje određene karakteristike crkve, kulta i sekte koje razlikuju jednu od druge, ali postoje i sličnosti - svi veći religijski pokreti su u nekoj meri povezani sa kultom, ali ih opet gotovo retko ko od sociologa religije smatra kultom i sektom. Razlog zbog toga nalazi se u odgovoru koji sam dao u četvrtoj i petoj tački (uglavnom). Gde si ti video da neko priča o hrišćanstvu kao o jednoj velikoj sekti, koje je rasparčano na nekoliko glavnih sekti (pravoslavlje, protestantizam i katolicizam) unutar kojih postoji bezbroj drugih kultova i sekti - iako je evidentno da sve tri grane hrišćanstva, sociološki, imaju karakteristike ne samo religije, već i kulta i sekte?

Sedmo je u vezi sa prvom, drugom pa i trećom tačkom. Mnoge sekte i verski pravci nastali su cepanjem (šizmom) ili deljenjem od drugih verskih pokreta, i takve nove organizacije i pokreti se nazivaju (obično) sektama. Međutim, postoje i neki verski pokreti koji nisu nastali cepanjem ili deljenjem od matičnih pokreta, već su nastale tako što je neko doživeo prosvetljenje, probuđenje, religijsku spoznaju, etc., regrutovao je sledbenike i tako osnovao novu veru - i ovi pokreti se takođe nazivaju sektama. Hrišćanstvo je nastalo kombinacijom šizme i prosvetljenja, tako da je ono u svom izvornom smislu iz prva bilo samo jedna judejska sljedba ili sekta.

Osmo je u vezi sa sedmim. Kad sekta prestaje biti sektom? Ne onda kada "hrišćani" zasedaju pa odlučuju glasanjem šta više nije sekta (ovakav pristup nema blage veze sa sociološkim pristupom), već onda kada određena sekta (bez obzira kako ona nastala) poseduje savršeniji tip verskog organizovanja, odnosno kada poseduje neke kriterijume složenosti koje je svrstavaju u Crkve ili denominacije, postoje neki osnovni kriterijumi, a svakako da se poneki može još dodati ili oduzeti, u zavisnosti kako ko razgovara o ovoj temi:

1) Broj vernika - rubnih vernika, privrženika, simpatizera, stalnih članova, etc.

2) Broj sakralnih objekata - hramova, crkava, džamija, sinanoga, pagoda, molitvenih domova, etc.

3) Broj jerarha, odnosno sveštenika, popova, propovednika, hodža, etc.

4) Broj službenika laika - upošljenih u administraciji i ostalih koji su službenici.

5) Broj obrazovanih institucija - srednjih i visokih škola; osnovnih, srednjih i visokih škola koje su pod ingerencijom, odnosno u vlasništvu religijskih organizacija, etc.

6) Broj učitelja, nastavnika, profesora i ostalog školskog i akademskog osoblja.

7) Broj teritorijalnih jedinica (to jest, rasprostranjenost verske grupe) - eparhija, parohija, unija, džemata, etc.

Obim izdavačke delatnosti - listovi, nedeljnici, novine, mesečnici, razni časopisi sa različitim sadržajem, zbornici, knjige, etc.

9) Obim propagandne aktivnosti - plakati, transparentni, radio i TV, video, film, internet, etc.

10) Obim misionarske aktivnosti.

11) Veličina ekonomske strukture - ukupna materijalna baza, ne isključivo u novcu, već u hramovima, crkvama, sinagogama, džamijama, pagodama, školama, univerzitetima, manastirima, etc.

12) Kvalitet i kvantitet odjeka ili ugleda u neposrednom okruženju ili široj javnosti.

Itd.

Deveto je u vezi sa osmom tačkom - što je neka zajednica, pokret, u svom ustrojstvu složenija, to će više biti udaljena od sekte a bliža Crkvi (u hrišćanstvu), ili nekoj drugoj religiji (u zavisnosti o kojoj religiji pričamo). Sektu obično karakteriše ili određuje nestabilnost religijske organizacije, odnosno ustrojstva.

Moje je mišljenje da ti pričaš isključivo na osnovu pete tačke. Kod nas pravoslavna crkva je još uvek glavna socialno-kulturološka snaga u društvu prema kojoj se vrednosno određuju sve ostale verske zajednice. Zato je Hrišćanko Adventistička crkva sekta (a ne zato što ona to jeste per se - čak i da ona jeste sekta per se, ti nisi ponudio nikakve argumente ), adventisti, Reč života, protestante i koga si već sve naveo.

Sada cu pokusati da objasnim Zasto Adventiste ili Subatare nazivaju sektom potkrepljeno SV.PISMOM KROZ POREKLO NEDELJE .Nedelja je prvi dan u sedmici a Subota je sedmi dan.Veci deo hriscanstva svetkuju nedelju iako je kao sto ssmo videli Bog odredio sedmi dan kao dan odmora B˙(2.moj 20.8-11)Hristos je redovno prisustvovao bogosluzenju u sinagogi subotom.To je bio njegov obicaj. "I dodje u Nazaret gde bese odrastao ,i udje po obicaju svome u dan subotni u zbornicu ,i ustade da cita".Luka 4.16,Marko 1,21-29.Apostol pavle je takodje redovno posecivao bogosluzenje subotom."I Pavle po obicaju svome udje knima i tri subote razgovara se s njima iz pisma ."Dela 17,2.Godine 49.posle Hrista je u Jerusalimu odrzan sabor (dela 15).Na tom saboru raspravljalo se o pitanju da li neznabosci koji zele da postanu clanovi hriscanke crkve treba da se obrezuju i da ispunjavaju jos neke druge propise jevrejskog obrednog zakona.Ovom prilikom doneta je odluka od raznih jevrejskih uredaba kao sto su obrezanje ,prinosenje zrtava,itd.(dela 15,1.2.24-29)
.Na saboru se nije raspravljalo o ukidanju Bozijeg zakona i subote ,jer je svima bilo jasno da je Boziji zakon VECAN,pa tako i subota koja je deo tog zakona (1.korincanima 7,19).Da je neko bio pokrenuo pitanje ukidanja subote onda bvise o tome bilo raspravljalo i o tome bismo imali neki trag u SPISIMA NOVOGA ZAVETA.Medjutim Biblija nigde ne govori o tome da su Hristos ili apostoli zamenili svetkovanje subote za nedelju ,da su slavili prvi dan sedmice i preporucivali drugima da ga slave.Da je Bog promenio subotu i da je dan odmora premesten sa sedmog na prvi dan sigurn bismo u SVETOM PISMU nasli izvestaj o toj promeni .Medjutim u celom NOVOM zavetu koji je napisan u drugoj polovini prvog stoleca ne nalaziko ni jedan stih koji bi potvrdjivao tu promenu.Kako je onda doslo do svetkovanja nedelje?Prvi cinilac :uticaj neznabozackih religija koje su obozavaale sunce kao svog boga i njemu u cast posvecivali prvi dan sedmice -nedelju.Kult sunca bio je veoma rasprostranjen u staro vreme.Bog je cesto opominjao svoj naarod da se cuva da ne padne u zabludu neznabozaca da obozava sunce i ostala stvorenja mesto Stvoritelja."I da ne bi podigavsi oci svoje k nebu i videvsi sunce i mesec i zvezde ,svu vojsku nebesku , prevario se i klanjao im se i sluzio im:jer ih BOG tvoj dade svim narodima pod celim nebom"(5.MOJ.4,19 Isaija 17,.U drugom stolecu posle Hrista u Rimskom carstvu je osobito boi rasiren kult boga MITRE.Obozavaoci bogamitre ili boga sunca posvetili su svom bozansbu priv dan sedmice -nedelju koju su nazvali ,,dies solis,(TJ. SUNCEV DAN)(ZONTAG ,SANDI).Bog sunca pooslednjih neznabozackih careva ustupioje u kalendaru mesto Spasitelju ...Suncev dan dies solis postao je hriscanska nedelja ,praznik uskrsnuca ,Godisnjuca suncevog rodjenja (NATALIES SOLIS INVIKTI) koja se slavila 25.DECEMBRA prihvacena je kao dan SPASITELJEVOG rodjendana -Bozic.(La Sibil ,str.96) DRUGI CINILAC :U prilog svetkovanja nedelje car Konstantin je izdao 7.III.321.svoj cuveni zakon o svetkovanju ,,casnog dana sunca,,kojim je zeleo da sjedini neznabosce i hriscane . Taj zakon glasi.:U casni dan sunca (nedelju )neka se svi gradski sluzbenici zanaatlije i stanovnici gradova odmaraju.Samo oni koji se bave zemljoradnjom mogu slobodno obavljati svoje poslove , jer se desava da drugi koji dan nije tako pogodan za sejanje ili obradjivanje vinograda.Ne sme se dopustiti da zbog neiskoriscavanja pogodnog vremena porpadaju dragoneni plodovi koje nam nebo salje.(kodeks justin 3,tit,12.13.) Treci cinilac :uticaj crkvenih sabora i rimskih biskupa .Nedelkju uzdizu sabori u NIKEJI (325)U SARDU (345)I narocito u LAODIKEJI (364),U svom 29 Kanonu Lodikejski sabor donosi sledecu odluju kojom nastoji da potkopa subotu i uvede nedelju.,,Hriscani ne treba da se odmaraju i lenstvuju u subotu ,vec treba tog dana da rade .Neka svetkuju dan gosponji nedelju i neka se čluvaju koliko je mogucxe da ne rade u taj dan,.Ako i dalkje svetkuju subotu neka su prokleti .Gašper del Foso nadbiskup grada REDJIJE rekao je 18.1.1562.na tridentinskom saboru ,,Subota najistaknutiju dan u zakonu ,promenjena je u nedelju ....Ovaj i slicni propisi NISU UKINUTI HRISTOVOM IZJAVOM jer sam kaze da nije dosao da promeni zakon vec da ga ispuni negosu promenjeni vlascu crkve (Frum ,prorocka vera nasih otaca sv.1.str478)Nedelja dakle vuce koren iz neznabostva ,prosirena je kultim sunca ,poduprta carskim zakonima i nametnuta odlukama sabora i rimskih biskupa .Sve je ovo bilo potrebno jer joj nedostaje biblijski temelj.Nedelja je cedo tradicije i to ne hriscanske tradicije ,vec neznabozacke ,ljudske .Na postavoace ove tradicije odnose se ove ISUSOVE RECI :,,ZASTO VI PRESTUPATE ZAPOVESTI BOZJE ZA SVOJE OBICAJE .NO UZALUD ME POSTUJU UCECI NAUKAMA I ZAPOVESTIMA LJUDSKIM;;(MATEJ 15,3.9.)Odredbe Kaidujehsjig sabora iz 364.god.koje su uperene protiv onih hriscana koji su svetkovali subotu kokaz su da se u 4. veku subotra jos svetkovala u mnogim hriscanskim crkvama osobiti na Istoku .To potvrdjuju i crkveni istoricaci SOKRAT I SOZOMEN.Papa Grgur 1.(590-604)istice u jednom svom pismu da u samom Rimu ima hriscana koji sveetkuju subotu .Papa se ljuti na te hriscane i naziva ih najpogrdnijim imeniama.Subota se kroz dugi niz stoleca svetkovala u E TIOPIJI .Godine 1534.je etiopski poslanik izjavio na lisabonskom dvoru:Buduci da je og ,posto je zavrsio stvaranje sveta pocinuo u sedmi dan bilo bi izricito protiv Bozje volje ako ne bismo taj dan postovali a pogotovu zato sto Hristos nijedosao da ijine zakon vec da ga ispuni .Storitelj svemira koji je subotu proglasio znakom svoje stvaralacke koci i svojim zastavom siguno necde dopustiti da ta zastavabude pogazena i njegov zakon osakacen rukom coveka.Prorok Isaija prorice veliju reformu u pogledu svetkovannja subote .One koji objavljuju pravu subotu naziva Grraditeljima stariz razvalina i opravljacima puteva z naselje.;;I tvoji ce sazidati stare pustoline i podignuces temelje koji ce stajati od kolena do kolena i prozvaces se:koji koji sazida razvaline i opravi puteve zanaselje.Ako odvratis nogu svoju od subote da ne cinis sto je tebi drago namoj sveti dan , i ako prozoves subotu milinom ,sveti dan Gospodnji slavnim i budes ga slavio ne iduci svojim putevima i ne cineci sto je tebi drago ni govoreci prazne reci tada ces se veseliti u Gospodu i izvescu te na visine zemaljske i dacu ti da jedes nasledsvto Jakova ,oca svoga, jer usta Gospodnja rekose,,(ISAIJA 58.12-14)NAMA SU UPUCENE RECI :Ovako veli Gospod :Pazite na sud ,i tvorite pravdu ,jer ce skorodoci spasenje moje , i pravda cese moja objaviti .Blago coveku koji tako cini i sinu covecjem koji se drazi tga CUVAJUCI SUBOTU da je ne oskvrni i cuvajuci ruku svoju da ne ucini zla.ISAIJA 56,1.2. Skoro ce doci spasenje moje veli Gospod .OVE reci se odnose na Hristov drugi doalzak a najbolja priprema za Hristov ddrugi dolazak jeste vera u Hrista i poslusnost svim Bozjim zapovestima (OTKRIVENJE 22,14.)Jeste li spremni da stpite na sstranu Bozju i njegovog zakona da slusate radije Hristaov glas a ne glas onih koji ruse Bozji zakon i navlce na sebe vecnu pogibao (2.Petrova 3,17)Ako ste voljni da sledite Hrista na vama ce se ispuniti obecanje .Blago onima koji tvore zapovesti njegove da im bude valast na drvo zivota i da udju na vrata u grad.(otkrivenje 22,14.) Nadam se da sam uspeo makar delimicno da odgovorim sta su sekte i kako to funkcionise u Sociologiji religije i zasto adventiste smatraju takvima iz gore navedenog teksta a sotona papstvo i rim se trude da sto vise hriscana odvuku od HRISTA I BOGA servirajuci kroz laznu nauku skolovanih teologa i delovanjem samog sotone kod onih koji su maloverni i ne proucavaju Bozju rec.kao sto kaze CUVAJTE SE DA VAS KO NE PREVARI KAO STO JE SOTONA POKUSAO HRISTA .Svi oni koji postuju zakon najveca su sotonska prepreka u ostvarivanju njegovog dela .Neka nas BOG sacuva oda svakoga zla i lazne nauke.Amin

Ауу, пријатељу па ко ће све ово да прочита...?

Што се тиче да није никаква дефиниција, не бих се сложио са тобом по том питању...А мислим такође да бих ми доста требало да дам ширу дефиницију за све те цртице које си навео... Успут, то је било нешто у кратким цртама, можда сам погрешио што нисам тачно навео да се ради о САТАНИЗМУ, моја грешка, праштај....ево одличн филм ко жели нека погледа.

Pozdravljam prijatelja Georgija !U svakom slucaju prastanje je jedan od Bozjeg karaktera i vrlina te se i mi sami moramo drzati toga .U svakom slucaju SATANIZAM je sasvim nesto drugo a u sekte podredjene odredjenim kultovima koji promovisu satanizam naravno ne mogu biti prihvacene nesto kao pozitivno, stvar je sto ljudi ne razumeju i ne znaju sta znaci sekta i koje su sve kategorije .Verujem da imamo dosta zajednickih tacaka u razmisljanjima ,a sto se filma tice mislim da ga trebaju roditelji pogledati i upozoriti svoju decu na tako nesto jer to je upravo cilj satane da nas na takav nacin odvoji od BOGA a zna da vremena malo ima te sada udara na porodice.Uz ocenas neka nas BOG sve nas koji verujemo u njega blagoslovi i sacuva oda zla.AMIN.