Ја ћу за почетак овде цитирати речи Св. Серафима Саровског о молитви, а које са налазе на почетку скоро сваког нашег православног молитвеника.
"Свако добро дело које се чини из љубави према Христу доноси благодат Духа Светога. Ипак, молитвом се то најлакше постиже, јер она је оруђе којима увек располажемо. Може бити да ти хоћеш да идеш у цркву, али у
твојој околни нема црвке; или хоћеш да улелиш сиромаху, али на на твоме путу не сретнеш; или хоћеш да будеш непорочан, али твоја наклоност и твоја слабост пред замкама непријатеља учине да не нађеш у себи потребну снагу. Зато је молитва увек и за свакога могућа: за богатог и сиромашног, за ученога и простога, за јакога и слбога, за праведога и грешнога. Сила молитве је бескрајна, и више од свега другог она нам доноси благодат Духа Божијег. Молитва нас оспособљава а можемо да говоримо са Милостивим и Животодавним Господом. Али ми треба да се молимо до оног момента када Господ кроз Своју благодат у нас уђе. Кад је Он у нама, молитва престаје јер је испуњена.
"Дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи,
душе наше."Сад нас Он учи даље шта треба да радимо.
Твоја наука се у томе састоје; стога усредсреди сву своју пажњу на то.
Одлазећи или долазећи, седећи или стојећи, на послу или у цркви, увек треба твоје усне да понављају:"Господе, Исусе Христе, помилуј ме греног."
Са овом молитвом у срцу ти ћеш наћи унутрашњи мир и чистоту душе и тела.