Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se trazimo podjednako
zbog srece njene
i srece moje.
Pijana kisa siba i mlati,
vrbama vetar cupa kosu.

Kuda cu?
U koji grad da svratim?

Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam,gladan i mokar,
zasto se nismo sreli nikad?

Il je vec bilo?
Trebao korak?
Mozda je sasvim do mene dosla.
Al' ja,
u krcmu svratio gorak,
a ona
ne znajuci-prosla.

Ne znam.
Ceo svet smo obisli
u zudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoisli.

Da,mora da je tako....


Miroslav Antic

Ako mozes ostati miran kad na tvom putu
Svi izgube glavu i prstom pokazuju na tebe,
Ako sacuvas poverenje kad svi ostali sumnjaju,
Ali ako im ne zameris sto nemaju poverenja;
Ako ti cekanje ne predstavlja mnogo muke;
Ako ne lazes kada cujes lazi,
Ili ako ne mrzis kada tebe mrze;
Ako se ne pravis suvise dobar, niti govoris suvise mudro;
Ako snivas ali ti snovi nisu sve;
Ako mislis, ali ti misli ostaju uvek ciste;
Ako znas da primas pobedu i poraz,
Da primis jednako i jedno i drugo;
Ako mozes podneti da tvoju istinu
Varalice iskrivljuju da bi lakse prevarili
Ako vidis kako u komadice razbijaju tvoj cilj
I ako se sagnes da podignes i pokupis ostatke.

Ako mozes sakupiti sva tvoja dobra
I stviti ih na kocku, sve odjednom,
Ako si spreman da ponovo krenes, kao na pocetku,
Ne prosaptavsi ni reci, izgubivsi sve uz osmeh;
Ako prisilis svoje srce, svoje zivce, svoje misice
Da sluze tvojim ciljevima i kad su malaksali
I ako ustrajes kada sve zaostane
Izuzev volje koja naredjuje: "Drzi se dobro!"
Ako se usred gomile ne ponosis,
I ne smatras se herojem, ako se druzis s kraljevima;
Ako te ni prijatelj ni neprijatelj ne mogu pokvariti;
Ako svaki covek za tebe nesto znaci, ali ni jedan suvise;
Ako umes dobro ispuniti svaku minutu svog zivota,
I svakog trenutka ides pravim putem;
Tvoja ce biti zemlja i sve njeno blago,
Jer,BICES COVEK!

РУЖA ВЕТРОВА

Ружо ветрова ти одолеваш између четири стране
и из презрене приземности у Лепоту растеш
рано пропевале крви да ли ћеш моћи да зарастеш
док сунце у нашим очима не заврши дане ?

Испреплетане мојим крвотоком твоје жиле се хране
лепи паразиту са срцем песника што срастеш
у љубави коју брзо прерастеш
мистична ружо далеких предела и тајне забране.

Ружо непозната рукама на ветрометини света
кад метафора коју храниш на једном месту процвета
тада ће песма замирисати.о како желим да схатим
те тајанствене пределе невидљивих шума
да уберем неубран цвет у врту у који се силази са ума
али да ли ћу моћи без последица овамо да га вратим ?

***
Додатак уз "РУЖУ ВЕТРОВА"

Прочитао сам тако негде да је та ружа заправо мапа ветрова који дувају и да се најчешће може наћи на неким компасима, где се у сплету линија разазнаје облик расцветане руже.
Никада нисам желео да је гледам на тај начин и она је осетила моје слабости.Преко ноћи је постала моја опсесија – желео сам да додирнем њен цвет, да удахнем њен мирис, али нисам знао да ћу трагајући за овом ружом, за овим цветом који је невидљив али га ипак негде има, заправо почети потрагу за Лепотом у њеном најчистијем и најопштијем облику.

Pohotom tela vojujes protiv Duha,
a dusa prazna,neispunjena i nezasicena.
Ceznes,kao da prolaze vekovi,a ono-trenutak je vecnost.
U prosoru bez vremena,sa malo vazduha i
puno uzdisaja-gusis se.
Ceznes,a sve sto prolazi,ciniti se da je samo zbog tebe tu,
kao da zbog tebe dolazi?!
Ti si nezasita!
Ne samo okolina,mracni ponori,dubine,
dim bez kojeg neces da dises,
nego i ona pohota te jede,izjeda-ti trulis.
Bez one suze sa osmehom i onim,podmuklo nevinim pogledom-ti si nista!
Ono sto govoris u sebi,
mislis da neko cuje?!!
To su zvuci violine bez zica,harmonike bez dirki-toje praznina bez eha.
Zamisli se,spusti pogled,
pogledaj dim oko sebe,
pogledaj zutilo tvoje koze,
vidi prazninu sebe-ti si nista!

Milan Vecanski

Elemen sjedinjenja stoji sakriven iza odluke,
zakljucan,iza zatvorenih vrata
u prostoriji u kojoj ima vazduha samo za pokretanje jednog uma i srca,
ili dva,
ali da ga koriste naizmenicno.

Da bi smo otvorili vrata i vecno naizmenicno disali,
moramo da sklonimo sve sto se nalazi ispred njih,
a da pazimo da taj vazduh ne bude zagadjen i prljav.
Cistota,jedinstvo i pokretanje,
dolaze od nasih dela koja sa zeljom i potrebom postaju jedno.


Svaka strast,sama je po sebi nemir,
a posle prevelike strasti tj.nemira,
dolaze posledice.
Svi mi tragamo za necim vecim od ljubavi,
lepsim od paznje i duzim od posvecenosti.
A ti si u toj potrazi izgubila samu sebe,
kucajuci na pogresna vrata,
koja su za tebe vec bila otvorena.

Milan Vecanski

Himna ljubavi



"I ako jezike čovečije i anđeoske govorim, a ljubavi nemam,

onda sam zvono koje zvoni ili praporac koji zveči.

I ako kažem šta će doći i znam sve tajne i svu mudrost,

i ako imam veru snažnu kao oluja koja podiže planine

iz podnožja a ljubavi nemam, ništa sam.

I ako razdelim sve svoje bogatstvo da nahranim siromašne i dam

sav žar koji sam od Oca primio a ljubavi nemam, ništa mi ne vredi.

Ljubav je strpljiva, ljubav je milosrdna.

Ljubav ne zavidi, ne čini zla, ne zna za oholost;

nije surova, niti sebična;

teško se ljuti, ne smišlja zlodela;

ne raduje se nepravdi, a raduje se pravdi.

Ljubav sve oprašta,

ljubav svemu veruje,

ljubav se svemu nada,

ljubav sve podnosi,

nikad ne prestaje. "


Sveti apostol Pavle