Користећи уз књигу: Јован Маргазиотис – Мелодијске вежбе Византијске Црквене музике, сајт:
[You must be registered and logged in to see this link.] и објашњавајући, где то аутор захтева, према књизи: Јован Маргазиотис – Теорија Византијске Црквене музике
Византијске ноте произлазе из 7 првих слова грчке азбуке: Α, Β, Γ, Δ, Ε, Ζ, Η, која се допуњују, кад су у питању самогласници сугласницима, кад су у питању сугласници самогласницима. На тај начин се образује лествица: πΑ, Βου, Γα, Δι, κΕ, Ζω, νΗ, што читамо: ПА, ВУ, ГА, ДИ, КЕ, ЗО, НИ.
1. Научите добро напамет Византијске ноте понављајући много пута, и узлазећи и спуштајући се
(па, ву, га, ди, ке, зо, ни –
- ни, зо, ке, ди, га, ву, па).
Знаци којима се пише Византијска музика зову се χαρακτήρες (ми ћемо их звати - знаци). Знаци се деле у 3 велике категорије: 1. знаци количине, количинске ознаке (χαρακτήρες ποσότητας), 2. знаци за време, временске ознаке (χαρακτήρες χρόνου или χρονικοί), 3. знаци квалитета или изражавања (χαρακτήρες ποιότητας или εκφράσεως).
А) Знаци количине
Називају се тако јер нам показују количину гласова (степене) при узлажењу или силажењу. Укупно их је 10, а зависно од њиховог дејства деле се на 3 мање категорије, на: а) знаке једнакости (χαρακτήρες ισότητας), б) знаке узлажења (χαρακτήρες αναβάσεως), в) знаке силажења (χαρακτήρες καταβάσεως).
У низу (συνεχής) и на прескок (υπερβατή) читање
У току мелодије можемо да узлазимо или да силазимо гласом у низу (συνεχής) са једне ноте на следећу ноту (па-ву, ке-зо узлажећи, или, зо-ке, ву-па силазећи).
Такође је могуће да узлазимо или да силазимо гласом на прескок (υπερβατή), тј. прескачући неку или неколико нота (ни-ву, па-ди узлажећи, или, ди-па, ву-ни силазећи).
Напомене у вези знакова количине
1. Да се попнемо за један глас имамо три знака количине: олигон , петасти и кендимата . Ово се дешава из разлога ортографије музике и квалитета мелодије. Музика, као и језик, има своју ортографију. Сходно, дакле, правилима ортографије, којима се ученик поучава на крају, да би узишао за један глас, ставиће у неким случајевима олигон, у другим случајевима петасти, а у трећим случајевима кендимата.
2. Два од знакова узлажења – кендима и ипсили – никада се не пишу сами, већ, кендима са пратњом олигон-а или , а ипсили са пратњом олигон-а или са петасти. Олигон значи, и петасти, у овим случајевима губе своју количинску вредност и користе се као поштапач за кендима и за ипсили из разлога ортографије.
3. Да би сишли гласом за 2 степена имамо два знака, ипорои и елафрон, али међу њима постоји разлика.
Ипорои ће сићи за 2 степена у низу, тј.
ни зо, ке
а елафрон на прескок, тј.
ни ке
Механизам читања
Да би прочитали једну музичку фразу, потребно је обавезно да нам се да основа са које ћемо кренути.
Претпоставимо да имамо малу музичку фразу са основом ни:
Основа ни
ни ни па па ву га ву ву па ни ни ни
- После дате основе Ни, примећујемо да имамо исон. Овај знак, као што је познато, понавља претходну ноту (глас, звук), тако да ћемо први исон назвати Ни.
- После овога следи други исон, који ћемо, понављајући претходну ноту (глас, звук), такође назвати Ни.
- Трећи знак је олигон, који знак, као што је познато, узлази за један степен, те ћемо пењући се гласом од претходне ноте (Ни) рећи Па.
- После овога следи исон. Пошто исон понавља њему претходујућу ноту (глас, звук) назваћемо га Па.
- Затим следи олигон. Попећемо се за 1 степен гласом и назваћемо олигон Ву.
- После Ву следи други олигон, дакле ћемо се изнова попети за 1 степен од преходног Ву и рећи ћемо Га.
- У наставку видимо да је следећи седми знак апострофос. Знамо да апострофос силази гласом (снижава га) за 1 степен, дакле ћемо се спустити од претходног Га за 1 степен и рећи ћемо Ву.
- Исон који следи поновиће претходну ноту (глас, звук), назваће се зато и он Ву.
- У наставку следи апострофос, значи спустићемо се гласом за 1 степен од претходног Ву и рећи ћемо Па.
- Следи други апострофос, изнова ћемо се спустити гласом за 1 степен. И пошто је претходни Па, рећи ћемо Ни.
- Следећи знак је исон, поновићемо дакле претходну ноту (глас, звук) и рећи ћемо Ни.
- Такође ћемо и на последњем исон-у поновити претходну ноту (глас, звук) и рећи ћемо опет Ни.
Основа па
па па ву ву га ди га га ву па па па
Закључак:
У Византијској музици читање сваког знака зависи од њему претходујућег.
Знак количине, значи, сам по себи, не показује нам одређени звук (глас, ноту). Исти знак може се назвати Ни, Па, Ву, Га итд. На пример:
а) исон се може назвати у једном случају Ни, у другом Па, у другом Ву, итс.
Ово зависи од тога који му је претходујући. Ако претходи Ни, исон ће се назвати Ни, ако претходи Па, исон ће се назвати Па, итд.
б) олигон сам по себи не показује одређени звук (глас, ноту), његово име зависи од претходног. Ако је претходни Ни, олигон ће се назвати Па, ако је претходни Па, олигон ће се назвати Ву, итд.
в) ако апострофу претходи Ни он ће се назвати Зо, ако му претходи Па он ће се назвати Ни, ако му претходи Ву он ће се назвати Па, итд.
Ово важи за све знаке количине.