To zavisi od toga koliko je covek slobodan. Kada kazem slobodan mislim na njegovu unutrasnju slobodu, duhovnu slobodu, jer covek je slobodno bice.Sve mu je dozvoljeno,kako to lepo kaze Apostol Pavle ali mu nije sve na korist. Covekova emocionalna zrelost se sastoji u tome koliko je jaka njegova volja da uvek postupi ispravno.A tu se opet vracamo na izvor.Pocetak.Koliko je neko emocionalno zreo zavisi od toga i gde je odrastao t.j. od okoline ali mnogo vise zavisi od njega samog. Za razliku od životinja čovek može da se uzdigne iznad prirodnih nagona i zakona postojanja prirode. Biti slobodan, po shvatanju hrišćanskih Sv. Otaca, znači biti oslobođen od prirodnih nagona i strasti. U ovom kontekstu može se razumeti koliko je važna za čoveka hrišćanska asketika. Naravno, sloboda uključuje i opciju da čovek može živeti baš po nagonima prirode. Odnosno, čovekova sloboda daje mogućnosti čoveku i da ne bude slobodan, tj. da ne bude čovek. Sloboda čovekova se sastoji u tome da je on taj koji prirodi daje način postojanja, a ne obrnuto. Od čoveka zavisi da li će priroda postojati na ovaj ili onaj način, dok priroda sama po sebi nema te mogućnosti. No, slobodan čovek, po hrišćanskom učenju, jeste čovek koji nije zavistan od strasti i nagona prirode u svom postojanju.
Međutim, zašto je čovek stvoren slobodnim? Da li se čovekova sloboda iscrpljuje samo time što će čovek živeti nezavisno od zakona prirode? Šta je cilj čovekove slobode, po Sv. Ocima?
Već smo naglasili da je priroda, zato što je stvorena iz ne-bića, po sebi propadljiva. Da bi postojala, da bi ostvarila besmrtnost postojanja, potrebno je bilo da se sjedini sa Bogom. Međutim, to nije mogla da učini priroda po sebi, bez jednog slobodnog bića, bez čoveka koji bije uzneo u jedinstvo sa Bogom. Zbog toga je Bog dao stvorenoj prirodi slobodu u licu čoveka. Zajednica sa Bogom je mogla da se ostvari jedino slobodnim pristankom čoveka. U protivnom, bez pristanka čoveka, prirodi bi ta zajednica bila nametnuta i bila bi nužna za stvorenu prirodu. To bi značilo da bi svet bio nužno besmrtan. Jer, bez pristanka stvorene prirode, tj. bez slobodnog htenja čoveka, Bog bi, stvarajući svet besmrtnim po prirodi mimo njegove volje, stvorio jednog drugog Boga pored Sebe, što je apsurdno. Jedino kao slobodan, tj. u čoveku i kroz slobodnu zajednicu čoveka sa Bogom, stvoreni svet bi postojao isto kao i Bog, ali ne po prirodi, već na osnovu načina postojanja koji bi se ogledao u slobodnoj zajednici čoveka sa Bogom i stvorenim bićima.
Prosto receno koliko je neko emocionalno zreo, bicu slobodna da kazem, moze se meriti jacinom njegove vere, jer samo covek koji je spreman da prizna da je pogresio, da se zrtvuje za druge ne trazeci i ne ocekujuci nista za uzvrat, koji je spreman da potisne svoje nagone,a nagoni su nekad u nasim mislima formulisani kao htenja,dakle samo verujuci covek moze za sebe da kaze da je emocionalno zreo.