Најлепши призор на Светој Литургији је свакако када после позива свештеника " Са страхом Божјим вером и љубављу приступите" наша деца похрле на извор живота. Али ту се не завршава васпитавање и уопште сазревање деце у данашњем свету.Свакако да је тајна у почетку.Ако дете од малих ногу пораста у Цркви и слушајући сваке недеље беседе свештеника има много веће шансе да се снађе у вртлогу модерног живота.Али ту је ипак и још један део темеља који је нама родитељима ма колико се трудили још увек тајна. Како обликовати у кући једно младо створење а наћи меру којом ће дете мерити свет око себе. Како објаснити детету да ако му је друг или другарица рекао нешто ружно или га увредио да не треба вратити истом мером или чак већом, већ волети и тог друга и ту дгугарицу без обзира на увреде а да дете не осети да је изгубило вредност у очима другова и другарица.Поготово ако знамо данашње стање у друштву у целини па и у школама где су мерила вредности апсолутно окренута наопако и где ће једно православно и верујуће дете имати великих потешкоћа да не изгуби део себе а да ипак буде прихваћено у друштву и поштовано од стране околине. Као што рекох- тајна је у почетку. Треба бити не философ него виртуоз па наћи начин и објаснити да некада и не може све да буде онако како ми хоћемо да се морамо научити да примамо и победе и поразе са истим осећајем да је све то добро за нас. Једино ако верујемо у љубав Божију ћемо све у животу прихватати као дар. А то можемо само својим примером, својим животом јер мала деца више уче гледајући наше животе и наше поступке него што прихватају изговорену реч.
Данас имамо ситуацију када децу у школама на веронауци уче (нека ми опросте поштовани вероучитељи) да је довољно бити дете, ићи у Цркву и сви ћемо бити спашени. Па тако наша деца која су у Цркви такорећи порасла немају сазнање да се за Царство небеско морају и потрудити, него све примају као нешто што им по природи ствари припада. Тиме још више доприносе и наши Свештеници ( нека ми опросте и они) који тако олако деле благослове за причешћивање на свакој Литургији да дете малтене дође до четвртог разреда основне школе а да нема свест о посту ако на томе родитељ не инсистира.Па се тако деси да у време великих постова када су Цркве пуне имамо ситуацију да деца која су ту сваке недеље имају много слободније понашање у Храму него деца која су дошла једном или два пута годишње. Овима првима је то свакако сазнање да се налазе у дому Оца свога дало понекада и превелику слободу, а то је опет се враћамо темељу, у породици.Јер ако дете у кући не научи да оца мора послушати иако се не слаже са њим,тешко ће иако је у Цркви сваке недеље научити да прихвати вољу Божију,да научи шта је послушање и поштовање.
Са друге стране деца која не живе у породици где се живи литургиски Цркву доживљавају као нешто страно, као неки терет који ће отпоштовати једном или два пута годишње када га на то натерају мајка или бака, а и сам пост као терет који ће гледати како да избегне.Самим тим и мерила вредности су му другачија. Опет се враћамо на почетак. Какви ће бити људи,колико ће бити спремни да се жртвују за друге, како ће се снаћи у овом модерном добу? И опет се враћамо на почетак. Тајна је у почетку. Само да он буде богоугодан и благословен.
И још нешто :Ако хоћете да богоугодно васпитавате своју децу, више причајте Богу о својој деци, него деци о Богу. Тајна је у молитви.

DEČIJI DOPIS RODITELJIMA

- Nemojte sa mnom na silu. To me uči da se jedino sila uvažava. Radije ću reagovati na savet.
- Nemojte obećavati. Možda nećete moći održati obećanje, pa ću izgubiti poverenje u vas.
- Nemojte da se osećam manjim nego što jesam. Zbog toga ću glumiti da sam ‘veliki’....
- Nemojte umesto mene činiti stvari koje mogu učiniti sam. Zbog toga se osećam kao beba, a mogao bih vas početi doživljavati kao sluge.
- Nemojte da moje loše navike obuzmu svu vašu pažnju. To me samo ohrabruje da nastavim.
- Nemojte me ispravljati pred drugima. Biću mnogo pažljiviji ako sa mnom razgovarate tiho i nasamo.
- Nemojte o mom ponašanju razgovarati za vreme svađe. Ne znam zašto onda slabo čujem, a i nisam sklon saradnji. U redu je da se preduzmu potrebne mere, ali diskusiju odložite za kasnije.
- Nemojte mi držati pridike. Iznenadili biste se kako dobro znam sta je pravo, a šta krivo.
- Nemojte stalno prigovarati. Ako to budete radili, moraću se početi praviti gluv. - Ne precenjujte moje ponašanje. Lako me je zastrašiti, pa počnem lagati.
- Nemojte zaboraviti da volim eksperimentisati. Ja iz toga učim, pa vas molim da budete strpljivi.
- Nemojte me štititi od posledica. Moram učiti na iskustvu.
- Ne odbijajte me kad tražim odgovore na normalna pitanja. Ako me odbijete, videćete da ću prestati ispitivati, a informacije ću tražiti negde drugde.
- Nemojte mi govoriti da ste idealni i nepogrešivi. S takvima je teško živeti.. —

Najlepse delo koje su ljudi i zene ikada preuzeli na sebe je delo oblikovvanja mladih umova.Najveca paznja mora se posvetiti vaspitanju mladih,nastojanju da se nacin poucavanja tako prilagodi da pokrene visoke i plemenite snage uma.Roditelji i skolski nastavnici svakako su nespremni da pravilno vaspitaju decu ukoliko prvo sami nisu naucili pouke vladanja sobom ,strpljenja ,podnosenja ,neznosti i ljubavi.Kakvog li vaznog polozaja za roditelje koji shvataju najbitnije potrebe uma i kako da usmere umove u razvoju .RANO vaspitanje mladih oblikuje karakter i u VERSKOM smislu.SOLOMUN kaze :UCI DETE PREMA PUTU KOJIM CE ICI ,PA NECE ODSTUPITI OD NJEGA NI KAD OSTARI.(PRICE 22,6).Da bi se ovo delo obavilo roditelji treba sami da shvate ,,PUT,,kojim dete treba da ide.Ovo obuhvata mnogo vise nego samo znanje iz knjiga,obuhvata sve sto je dobro .casno ,pravedno i sveto.Ono podrazumeva vezbanje u umerenosti ,poboznosti ,bratskoj ljubavi ljubavi prema BOGU I bliznjima.Samo takvi roditelji ,nastavnici ,veroucitelji koji shvate reci SVETOG PISMA TJ .RECI SOLOMUNOVE i ISUSOVE KADA U SVETOME PISMU GOVORI O DECI tada mogu te male umove da kroz misli povedu prema njihovom STVORITELJU i da u njihovim maladim srcima probude ljubav prema njihovom nebeskom OCU,koji je pokazao tako veliku ljubav prema njima.Deca treba tako da se obucavaju i vaspitavaju na takav nacin da ocekuju iskusenja i da racunaju da ce se sresti s teskocama i opasnostima.Treba ih nauciti da vladaju sobom i dostojanstveno da pobedjuju teskoce ;iako nebudu namerno srljala u propast i nepotrebno sebe stavljala na put iskusenja ,ako budu izbegavala negativne uticaje i zlo drustvo ,ako se cak bez svoje krivice nadju u opasnom drustvu imace snagu KARAKTERA da ostanu na strani DOBRA i odrze nacela BOZIJE RECI (SVETOGA PISMA)pa ce u BOZIJOJ SNAZI I NEOKALJANOG MORALA IZACI IZ NEPRILIKE.Ako se mladi koji su bili pravilno vaspitani oslone na BOGA njihove moralne snage bice u stanju da izdrze i najsnaznije probe.Nasa je duznost da volimo ISUSA kao svog OTKUPITELJA .On ima pravo na nasu ljubav ,ali nas poziva da mu predamo svoje srce.On nas poziva Da idemo sNJIM PUTEM skromne ,istinske poslusnosti.Njegov poziv upucen nama je poziv na neporocni sveti i srecni zivot -zivot mira i odmora ,slobode i ljubavi i na bogato nasledstvo u buducem ,besmrtnom zivotu .Svi mi koji izaberemo Hrista imamo prednost da svakoga dana hodamo smerenim ,sigurnim srecnim koracima sa Isusom i to prenesemo na nasu decu.AMIN!