Питала сам пре пар дана једну своју сестру у Христу
- Да ли се Богу треба обраћати на језику који сам разумеш? - Да.
- А на ком језику се треба молити? - На црквеном.
- Чак иако га не разумеш? - Бог зна боље од нас шта нам је потребно.

Веза између црквенословенског и руског језика је веома тесна, а црквенословенски је веома разумљив и веома поетичан језик. И да би се разумео, а треба да га разуме сваки верник, треба просто уложити неки напор – прочитати кући текстове на црквенословенском – јутарње и вечерње молитве и он ће вам ускоро постати разумљив.
Човек који је научио да барата рачунарем, може без посебног труда да научи и црквено-словенски језик. Западна традиција нам даје тужан пример превода молитви на савремени језик, при чему се губи сва лепота молитве.
И најважније је то да су славјански језик формирали свети људи, Свети Кирил и Методије су у њега уносили душу, и то је језик на коме нема ниједне лоше књиге. И зато је нерешив задатак превода - може ли Богослужбени текст бити написан на језику, у коме је свака реч прекривена дубоким слојем асоцијације, које су често веома негативне, и где свака реч може да изгуби прави смисао.
Црквени језик ближи је унутрашњем логосу, језику духа, језику религиозне интуиције и молитвених созерцанија, него савремени језици. То није језик разума, него језик срца, непосредног проникновења, језик напрегнуте духовне енергије и посебне динамике. Древни језици изазивају у човековој души нешто као "присећање" о изгубљеној људској способности непосредног унутрашњег преноса својих мисли, пријема садржаја друге душе и озарења од Бога.
Пажљиво прочитајмо наглас псалме на новом и на древном језику. Какву ћемо разлику видети у свом унутрашњем стању? Нови језик подобан је води која може утолити жеђ, но оставити душу хладном, а древни језик је вино које весели и радује срце човека.
Древни језици су ближи унутрашњем логосу, због тога дубље делују на људско срце. Нови језици имају центрипетални смер – од срца ка разуму, због тога молитва на новом језику без обзира на привидну семантичку јасност оставља срце сувим и незадовољеним.
Древни језик је за нас драгоцен као ток традиције у којем се налазимо, као језик на којем су говорили светитељи, као језик тананијих духовних вибрација. Древни језик по својој динамици и богатству глаголских облика боље изражава човекова молитвена осећања и доживљаје...
Језик који год и какав год, дар је Духа Светога. Наравно да истина људским речима не може никад до краја да се искаже, али је пуно тога што нам још није до краја откривено, пуно је "речи неисказаних" и онога што још "око не виде и ухо не чу", а биће нам све то потпуно јасно тек у животу будућег века.
Цитат
Словенски (славјанский) језик је језик премудрости Божје и зато превазилази и латински и грчки. „У покварену душу, — рече Премудри, — не може да уђе мудрост; као што данас покварена, латинска душа, заслепљена и презасићена поганским славољубљем и гордошћу страда; која Божју премудрост и духовни разум, смирење, једноставност и доброту никако не може да поднесе" ...

Реч Божија је Реч Божија, Син Божији, Оваплоћени Логос као Господ Христос телу, Логос у телу као Свето Писмо, као Тело Речи, на ма ком језику, је исти тај Логос, Реч Божија, Син Бога Живога. Језик није ништа друго него још једна икона Речи, јер сви језици који се говоре у свету, анђеоски језици о којима у својој Химни љубави говори апостол Павле (1. Кор 13) су дарови Духа Светог, а иако су дарови различити, један је Дух, исти Даваоц добара који их даје

Ипак не тереба заборавити оно што се десило на Педесетници, када су апостоли сваком странцу причали на његовом матерњем језику, чему су се и тада верни дивили и благодарили Богу, а неверни подсмевали и пљували по тим истим даровима говорећи да су се "напили слаткога вина" (Дап 2:4-13)

Баш како је речено,Господ зна шта нам је потребно.

Често слушам приче од људи који ретко одлазе на Свету литургију,а као изговор им служи то што:''Поп прича,а ја га не разумем''.
Питање је,колико се такви људи,или да кажем верници, и труде да разуму свештеника и Свету литургију,или је све то само један од изговора.

Опет,са друге стране,упознао сам много старих људи,без основног образовања,који редовно долазе на Литургију и савршено поје на црквенословенском и разуму свештеника.....

Оно семе које рђав плод доноси,сече се и у огањ баца.

Помени нас Господе у Царству своме.

Vera u Boga je nesto sto se ne razume, sto se ne uci,prosto se oseti. Kao sto si rekao dragi brate Milane, znam i gledam svake nedelje malu decu u Crkvi koja pevaju ceo odgovor na Liturgiju a ne znaju crkvenoslovenski. Cak sta vise nisu nikada ni ucili pojanja i trudili se da nesto razumeju ali veruj mi savrseno otpevaju svaki deo Liturgije, tacno znaju kada trebaju biti mirni, kada se ne treba pomerati, kada mogu sesti mami na noge a kada trebaju ustati. Ne treba im reci kada treba da idu da se priceste, vec kada cuju ono njima poznato "Sa strahom Bozijim verom i ljubavlju pristupite" sklapaju rucice na grudima i prvi su u redu za pricescivanje. I kad svestenik nekada u vreme velikih postova pricescuje na kraju Liturgije oni se vracaju polako na svoja mesta i vec na "Budimja Gospodnje Blagosloveno" opet su prvi ispred Oltara. Dakle, crkvenoslovenski jezik mozes studirati, mozes ga znati savrseno ali dok ti srce ne zadrhti od reci izgovorenih ili otpevanih na Liturgiji ili nekom drugom bogosluzenju znaj da jos uvek nisi nista.Treba prosto samo prici otvorenog srca i biti uporan. I molitva ce poteci.