Ovde možete postaviti pitanje ocu Longinu.

Hvala Vam za dato poverenje!

Pitanja mogu biti raznolika iz duhovnog i privatnog zivota. Verujem da kao duhovnik cu dobiti Bozije prosvetljenje i svima da mogu dati ocekivani odgovor...? Naravno uz Boziju pomoc!
Ocekujem pitanja...

Budite blagosloveni!

Oče,kada čovek počne da razmislja o monaštvu i želi da krene tim putem,kada je pravo vreme da se donese konačna odluka?Da li je najbolje sačekati neku zrelost koju donose godine?

Dragi u Hristu brate,

Monastvo je odluka koja se ne donosi iz zelje nego iz zvanja. Mi mozemo voleti i zeleti da primamo andjeoski cin monastva ali vec ako je andjeoski cin on mora biti iz zvanja Bozijeg. To je poziv jedini i samo taj, nema alternativu i nije kao neka profesija koja se moze promeniti vremenom, tako da je najbolje cekati zrelost odluke i savete Vaseg duhovnika i cak i savete vise duhovnika u vezi Vase odluke ili bolje reci Vase zelje... A od svega je bitan taj poziv, to je nesto sto se oseca, to je nesto sto Vas vuce prema tome i to se posebno oseca. Ako stignete do takvog poziva svaticete o cemu Vam pricam...
Na kraju cu Vam reci nesto sto su i meni rekli moji duhovnici kad sam odlucio da ulazim u monastvo, a to je da dobro odaberem kakav cu monah biti sa pozivom ili bez poziva... Jer u manastiru ima tri vrsta monaha. Jedni koji su pozvani Bozijim pozivom. Drugi koji idu iz dosade ili zbog toga sto u manastiru imaju sve sto im je potrebno za zivot. A treci su ti koji su poslati od necastivog da daju iskusenja i teskoce onima koji su u manastiru Bozijim pozivom... Razmislite dobro moj dragi u Hristu brate o svemu, trazi u molitvama da ti Bog pokaze tvoj put kroz koji ces najlakse moci dobiti spasenje i ako je to put monastva osetices poziv...

Хвала оче на одговору.Много ми је помогао.Разговараћу са духовником.

Драги оче Архимандриту,колико често се треба причешћивати, собзиром на то да нас у последње време врло често сами свештеници позивају да се причешчујемо на свакој Светој Литургији. Знам и сама да је то питање пре свега ствар односа између духовника и његовог духовног чеда, али данас се тако лако добијају такви благослови. Како се понашати, како наћи меру?

Postovana u Hristu sestro,
Sto se tice Vaseg pitanja, koliko puta treba uzeti Sveto Pricesce, pokusacu da dam sto kraci a i sto razumniji odgovor. Recicu svoje licno misljenje kao duhovnik koji ima puno duhovna ceda raznih godisnjih doba.
Znamo da Sveti Otaci, uce duhovnike da budu pazljivi sa Svetim Pricescem, jer isto kao sto uzimanje SP moze moze da donosi blagodat i mir tako moze da donosi i oganji i osudu, zato trebamo biti pazljivi i oprezni sa davanjem Svetog Pricesca. Sveto Pricesce se ne daje jednako mladim i starijim licima, bolesnim licima... preporucuje se u svakom postu svakom hriscanu i verniku nase Crkve a neka ucenja kazu da verniku koji se pridrzava Crkvenih i Bozijih zapovesti i poste sve postove u toku godine moze se dati pricest i svake ili svake druge nedelje. Ja mojoj duhovnoj deci dopustam pricescivanje najvise do 15 godisnje, i to onima koji imaju svakodnevno molitveno pravilo i drze post po kanonu koji im je dat a onima koji nemaju i ne drze se nekog posebnog pravila nego samo posta dopustam pricesce do 6-7 puta u toku jedne godine. Ne bi smeli dopustiti da Sveto Pricesce bude nesto sto cemo primiti kao anafora, to radi Grcka Crkva, na primer, pogotovo u Americi, na svakoj Svetoj Liturgiji svi prisutni u Crkbi idu i priceste se, bez posta a najstrasnije bez ispovesti. Treba prvo popricati, ispovedati svakog ko zeli da se pricesti i onda odluciti dali je vreme i dali treba dati pricest ili traziti od te osobe da saceka jos neko vreme. Naprimer, neki svestenici ne ispovedaju pre pricesti ili samo ispovedaju grupno sve vernike koji zele da se priceste, sto isto je nedopustivo. Ako smo neoprezni mozemo sebe, mislim na duhovnike, a i pricesnike da ubacimo u veliku nevolju i iskusenja od necastivog. Dacu jedan primer, kakve greske se mogu desavati svestenicima koji ne ispovedaju i lako daju pricest, greske koji dovedu do velikog greha. Kod mene je dolazila jedna devojka iz Niksica i pricali smo o Svetom Pricescu, Postu, Ispovesti... Rekla je da posti uvek i da ide na ispovest ali da je ispovest grupna ili nekad je i nema ali da se uvek pricescuje... Pitao sam kako se uvek pricescujes a pre toga se ne ispovedas? Rekla mi da je cesto u Crkvi i da je svestenik poznaje... Pri karju naseg razgovora ona mi je postavila jedno pitanje, posle kojeg sam ja kao duhovnik, ostao nem i sokiran. Oce dali bi ja mogla da se krstim kod vas? Kako da se krstis kod mene, ti si jednom krstena a mi hriscani se krstavamo samo jednom, odgovarao sam ja. Ona mi rece da nije krstena, da nikako ne stigne da to obavi, ili kuma ne moze ili obaveze na fakultetu... Tako da ona zna da nije krstena, to joj potvrdila i njena majka a ona posti i pricescuje se. Pitao sam je dali je bar nekad svestenik koji je pricescuje pita nesto o njenim gresima ili o tome dali je krstena ili nije. Rekla je nikad. Dao sam joj ovaj savet: Idi kod svestenika koji te je pricestio toliko puta i reci mu, rekao mi je jedan svesteno-monah da vam kazem da ste me do sada pricestili bezbroj puta a ja nisam krstena u nijednoj hriscanskoj crkvi i kad mu to kazes vidi njegovu reakciju i vidi sta ce reci...? Ne znam kako je bila njegova reakcija jer vise nisam sreo ovu devojku ali verujem da je svestenik zanemeo isto kao i ja kad sam to cuo. Zbog ovakve greske svestenik po kanonu treba biti kaznjen i cak izbacen iz svestenstva...
Zbog ovakvih propusta duhovnici moraju da vode racuna koliko puta daju dopust za pricesce, uvek moraju da ispovedaju svakog vernika jedan po jedan, sa strpljenjem i sa ispitivanjem detaljno o svim gresima jer tako ce dati Sveto Pricesce na spasenje i radost vernika i duhovnik moze da ima mir u svojoj dusi da je pravedno postupio i pricestio osobu koja se iskreno ispovedila i koja ispunjava crkvene i hriscanske zapovesti...
Nebi vise da duzim, nadam se da sam Vam bio od pomoci a ako imate jos dodatnih pitanja, sa ljubavlju Vam stojm na raspolaganju.
Ostajte mi S Bogom i budite blagosloveni,
Arhimandrit Longin

Arhimandrit Longin ::

Dragi u Hristu brate,

Monastvo je odluka koja se ne donosi iz zelje nego iz zvanja. Mi mozemo voleti i zeleti da primamo andjeoski cin monastva ali vec ako je andjeoski cin on mora biti iz zvanja Bozijeg. To je poziv jedini i samo taj, nema alternativu i nije kao neka profesija koja se moze promeniti vremenom, tako da je najbolje cekati zrelost odluke i savete Vaseg duhovnika i cak i savete vise duhovnika u vezi Vase odluke ili bolje reci Vase zelje... A od svega je bitan taj poziv, to je nesto sto se oseca, to je nesto sto Vas vuce prema tome i to se posebno oseca. Ako stignete do takvog poziva svaticete o cemu Vam pricam...
Na kraju cu Vam reci nesto sto su i meni rekli moji duhovnici kad sam odlucio da ulazim u monastvo, a to je da dobro odaberem kakav cu monah biti sa pozivom ili bez poziva... Jer u manastiru ima tri vrsta monaha. Jedni koji su pozvani Bozijim pozivom. Drugi koji idu iz dosade ili zbog toga sto u manastiru imaju sve sto im je potrebno za zivot. A treci su ti koji su poslati od necastivog da daju iskusenja i teskoce onima koji su u manastiru Bozijim pozivom... Razmislite dobro moj dragi u Hristu brate o svemu, trazi u molitvama da ti Bog pokaze tvoj put kroz koji ces najlakse moci dobiti spasenje i ako je to put monastva osetices poziv...

Odličan odgovor.

Možda bi trebalo napomenuti da se ne postaje monah "odjednom", neko vrijeme se bude iskušenik (i još se ima vremena odustati ako "to nije to").

Oče pomaze Bog. Imam toliko pitanja, pa ako zaista budes imao vremena , ja sam tu sa mojim
neznanjem... ono sto me najvise muchi tiche se Svetog Pisma, kada Gospod Isus govori ucenicima "..ko ima dace mu se, a ko nema uzece mu se i ono sto ima.." u mom neznanju ako bi mi protumacio na pravi nacin...

Ivan Zelić ::

Arhimandrit Longin ::

Dragi u Hristu brate,

Monastvo je odluka koja se ne donosi iz zelje nego iz zvanja. Mi mozemo voleti i zeleti da primamo andjeoski cin monastva ali vec ako je andjeoski cin on mora biti iz zvanja Bozijeg. To je poziv jedini i samo taj, nema alternativu i nije kao neka profesija koja se moze promeniti vremenom, tako da je najbolje cekati zrelost odluke i savete Vaseg duhovnika i cak i savete vise duhovnika u vezi Vase odluke ili bolje reci Vase zelje... A od svega je bitan taj poziv, to je nesto sto se oseca, to je nesto sto Vas vuce prema tome i to se posebno oseca. Ako stignete do takvog poziva svaticete o cemu Vam pricam...
Na kraju cu Vam reci nesto sto su i meni rekli moji duhovnici kad sam odlucio da ulazim u monastvo, a to je da dobro odaberem kakav cu monah biti sa pozivom ili bez poziva... Jer u manastiru ima tri vrsta monaha. Jedni koji su pozvani Bozijim pozivom. Drugi koji idu iz dosade ili zbog toga sto u manastiru imaju sve sto im je potrebno za zivot. A treci su ti koji su poslati od necastivog da daju iskusenja i teskoce onima koji su u manastiru Bozijim pozivom... Razmislite dobro moj dragi u Hristu brate o svemu, trazi u molitvama da ti Bog pokaze tvoj put kroz koji ces najlakse moci dobiti spasenje i ako je to put monastva osetices poziv...

Odličan odgovor.

Možda bi trebalo napomenuti da se ne postaje monah "odjednom", neko vrijeme se bude iskušenik (i još se ima vremena odustati ako "to nije to").

Postovani brate Ivane,

Naravno da pre monastva se postaje iskusenik, sto znaci da osoba koja zeli da krene putem monastva prvo dobije vreme za razmisljanje, dobije molitveno pravilo, dobije pravilo obaveza i poslusnosti, ispovedanje svakih 8 dana, ucestvovanje za pojnicom, citanje psalama i pevanje za pojnicom... Naravno da sve to prati duhovnik i iguman manastira i po cvrstini i spremnosti iskusenika odredjuje vreme za njegovo monastvo. To moze biti od jedne i do pet godina. Cak i na samom cinu monasenja "kandidat" moze da odustane, zato i na samom cinu monasenja, Vladika ili Iguman koji vrsi sluzbu monasenja tri puta baca i trazi makaze od "kandidata" monasenja, to je simbol cvrste odluke iskusenika da zeli da stupi u monastvo i da je svestan kakav krst prima da nosi zbog hrista i zbog svog spasenja... Evo osetio sam da trebam i ovo reci a za druga pravila, molitveno, poslusnost i druga "iskusenja" ostavicu drugom prilikom da Vam pisem...
Ostajte S Bogom!

bambivkovic ::

Oče pomaze Bog. Imam toliko pitanja, pa ako zaista budes imao vremena , ja sam tu sa mojim
neznanjem... ono sto me najvise muchi tiche se Svetog Pisma, kada Gospod Isus govori ucenicima "..ko ima dace mu se, a ko nema uzece mu se i ono sto ima.." u mom neznanju ako bi mi protumacio na pravi nacin...

Dragi u Hristu brate,

Nije greh ne znati nesto a tvrdim i ispovedam da niko od nas ne zna sve, samo se trudimo da naucimo i da se sa tim ucenjem priblizavamo Hristu nasem Spasitelju...
Na tvoje pitanje iz Svetog Evandjelja od Mateja glava 25, ako se ne varam, gde gospodar ostavlja slugama svojm svoje bogastvo na cuvanje dok se on ne vrati... pokusacu da ti odgovorim a da bude po tvom svatanju, iako ne znam kojh si godina, ali mislim da si mlad decko?
Bog daje svakome od nas, ne manje, ne vise, nego toliko koliko svako od nas mozemo da nosimo. Isto tako i kad od nas trazi sta nam je dao, ne trazi svakome isto, nego od svakog toliko koliko moze da pruza. Ne moze da trazi isto od jednog ucenog i od jednog nepismenog coveka, kao sto ne moze traziti isto od nekoga ko je imao mogucnost i slusao o veri i od nekoga ko nije imao mogucnosti i od koga da slusa o veri...itd Tako da onome kome se daje puno od njega se i ocekuje puno, od onoga sto dobije malo ocekuje se da daje malo i Bog je zadovoljan sa time sto dajemo od onoga sto smo primili i za to nas blagosilja i naziva nas "dobrim slugama" i daje nam mesto da ostanemo u Njegovom Carstvu. Gospod ne voli "lenje sluge" kojma je dao malo ili puno ili cak najmanje od sviju, a on se nije potrudio da vrati ni toliko, nego lukavo pokusava da pokaze da je sacuvao to sto je primio a da nebi potrosio na druge oko sebe, zakopao je i bez truda i rezultata isto vraca nazad Gospodaru. Naravno da je tu gospodar video njegovu lenjost, lukavstvo i egoizam, misleci samo na sebe i nimalo se nije potrudio da nesto umnozi od cega mu je bilo povereno, nego je egoisticki zadrzao za sebe ne misleci na brata svoga da i njemu ponudi od toga sto je primio i tako umnozi to sto mu je bilo povereno, da umnozi, ljubav, veru, prastanje... Zato od ovakvih treba uzeti i to sto imaju, jer i ako imaju nece nista sa time postici i uraditi, bolje uzeti i dati onome ko zna da pruza i drugima. Bog zeli da se svi spasemo i da jedni drugima pomazemo u tome a ne da egoisticki radimo samo na spasenje nase duse a za brata nasega, za bliznjeg naseg da nas nije briga...
Ako smo primili toliko koliko smo primili trebamo umnoziti bar toliko, sa nasim delima, pokajanjem, ljubavlju i prastanjem. A nista nam nije dato da ne mozemo poneti i da nemamo dovoljno da podelimo sa drugima, jer sto vise delimo sa drugima bice nam lakse za poneti a sve sto dajemo nam se i vraca i tako cemo umnoziti nas dar i kad nam Gospodar trazi ucinak svega toga, nista drugo ne mozemo cuti od Njega, osim blagoslov i pohvalu da smo bili dobre sluge i da cemo biti zajedno sa Njim u Carstvu Svome...
Nadam se, postovani u Hristu brate, da sam uspeo da ti priblizim svatanje i da dam ocekivani odgovor na tvoje pitanje?
Ostaj mi S Bogom!

Hvala veliko oče i hvala Gospodu sto me je uputio bas na prava vrata, da me izbavi u mom neznanju! Zaista oče nisam ocekivao da ces sa ovolikim trudom pristupiti i prihvatiti se ovako podrobno i icrpno u mom neznanju i udostojiti mene nedostojnog, da shvatim na pravi i jedini nacin, reci Gospoda Hrista naseg.

Hvala Gospodu nasemu Isusu Hristu, koji nam daje Svoju blagodat da mozemo uciti i svatiti Njegova ucenja. Velika je Njegova ljubav i dobrota prema nama, On samo zna da prasta i da voli, kako bi lepo nama bilo da od Njega ucimo i sledimo taj primer...