- Najчудотворнији манастир данашњице- ОСТРОГ
Манастир је смештен уз скоро вертикалну литицу, високо на планини остроске греде. Има врло необичну архитектуру. Предња фасада је зидана, док је унутрашњи зид стена у коју је манастир уклесан. Манастир чине две засебне целине, Горњи и Доњи манастир.
-У Горњем манастиру, који се налази на 900 метара надморске висине, постоје две црквице пећинског типа и оне представљају главну споменичку вредност духовне културе цркве и обе потичу из времена Св. Василија Острошког. У цркви Ваведења Богородице у Горњем манастиру, смештен је ћивот са моштима Св. Василија Острошког у чију чудотворну и наравно исцелитељску моћ верују подједнако и хришћани и муслимани. Ово место сматра се једним од највећих православних Светиња и место окупљања ходочасника из целог света. А горња црква је посвећена Часном крсту и њу је живописао мајстор Радул прилагођавајући фреске природном облику стена .Обе су живописане 1667. године.
Манастир је основао херцеговачки митрополит Василије у 17. веку. Рођен је 1639., а умро 1671. године. Он је ту и сахрањен и проглашен свецем чудотворцем након смрти. Тело му почива у ћивоту у доњој пеЋинској цркви. Острошки манастир се не може по својој архитектури и фрескама мерити са нашим великим средњовековним манастирима, али им је више него сигурно раван по својој духовној и националној улози.
Манастирски комплекс сачињавају: Доњи и Горњи манастир Острог са конаком и библиотеком, као и новоизграђеном "обредном црквом", помоћним зградама и учионицама за полазнике средње теолошке школе. Око цркве су конаци и заједно чине објекат складно сједињеним са природним амбијентом. Својом архитектуром Острог је као попут звезде на небу, он увек добро изгледа без обзира из да ли је у питању дан или ноћ.
-Доњи манастир је формиран на месту некадашњег села Косјерадића, на 800 метара надморске висине. Првобитно је ту постојала црква посвећена светом Георгију, али будући да је тектонским поремећајима дестабилизован терен на коме се налазила, обнављана је више пута и дограђивана. Године 1824, недалеко од те цркве подигнута је данашња, трудом архимандрита Јосифа Павићевића и прилозима побожних хришћана. Црква је посвећена Светој тројици.
Према подацима које смо добили од кустоса Завичајног музеја у Даниловграду Пера Радоњића, још од 1678. године Свети Василије Острошки почео је да се празнује на дан када се упокојио. То је 29. април по старом, односно 12. мај по новом календару.
Светитељ је неколико пута преношен и склањани пред налетом турске војске. Када је Нуман паша Ћуприлић 1714. године напао Црну Гору, запамћено је да су калуђери закопали светитеља код ријеке Зете ниже мјеста Вражегрнци. Ријека је преплавила његово почивалиште, да би након године дана неоштећене мошти поново биле враћене у Острог. Светитељ је пред опасностима преношен и 1852, 1877. и 1942. године.
-Одмах по успостављању култа Светог Василија почела су и поклоничка путовања верника из удаљених крајева у манастир Острог. Потврду о томе чува стара књига приложника под називом "Општи лист" из 18. века. На основу тога је и научник Сретен Петковић записао: "Када су мошти нађене целе, оне су пренете у манастир Острог и тада је почело окупљање поклоника из околних крајева, а Василије Острошки постао је најпрослављенији светац". Народ се светитељу упућивао групно и историја је запамтила утврђене правце поклоничких путовања, док су ходочасници ишли пешке. Бокељи су до манастира долазили преко Кривошија, Грахова и Никшића, а враћали се преко орје Луке пролазећи кроз Загарач, Велестово, Чево, Бјелице, Ћеклић и Његуше. Одмах по проглашењу Василија за свеца утврђени су и народни сабори у Острогу и то Тројичиндан, Петровдан, Илиндан, Велика госпојина и празник Светог Василија.
-Познати путописци из наших и страних земаља оставили су у својим записима сјајне импресије о тим саборима, нарочито о оном о Духовима или тројичинданском сабору. Тако, на пример, енглески путописац Денигон записао је 1865. године да Острог о Духовима посјети и око 20.000 поклоника. Путописци су били импресионирани манастиром ио томе су оставили бројна свједочанства. Тако је Наполеонов пуковник и француски командант Виала де Сомијер посетио 1810. године Црну Гору ио њој објавио у Паризу десет година касније књигу "Историјски и политички пут у Црну Гору". У његовом делу више страница посвећено је манастиру Острог.
-У манастиру Острог је априла 1941. године било сакривено злато из трезора Краљевине Југославије, о чему је снимљен и филм "Зле паре". Овде је 1942. године одржана и скупштина црногорских преставника на којој је том приликом изабран Главни народно - ослободилачки одбор за Црну Гору и Боку. То је била, у ствари, привремена влада народа Црне Горе и Боке, чија је тежња била борба за ослобођење од окупатора. Овде се налази и граната, која је у фебруару 1942.године за време бомбардовања манастира, ударила у камени зид изнад Горњег манастира, разбила врата на црквици Часног Крста али зачудо, том приликом није експлодирала. Граната се од пада разбила преполовила, упаљач је пао на једну, а барутно пуњење на другу страну црквеног каменог пода. Стручним испитивањем је утврђено да је граната била исправна и као таква је требала експлодирати. Верује се да Светитељ то није допустио, јер би тиме била нанета велика штета светој цркви и њеним испосницима.
-Острог је одиграо у историји и значајну улогу у чувању вере и националне мисли, нарочито у току ропства под Турцима. Сам светитељ је оставио у наслеђе такву традицију. Он је у Острогу дочекивао и примао четовође. У манастиру се чувала све до 1853. године и једна пушка, такозвана "шиба" Баја Пивљанина. Ту традицију су наставили и каснији настојатељи и монаси из Острога, а у првој половини 19. века манастир је био центар покрета и борбе против Турака. У Острогу се народ могао и описмењавати. Из 1712. године датира један запис као потврда да се у Острогу школовало за свештеника. Такође, стари записи кажу и о школи коју је 1820. године покренуо игуман Јосиф Павићевић.
Острог је један од најчудотворнијих манастира данашњице. У њему је помоћ и спасење нашао веома велики број људи. Код разних животних проблема, болести и многих других који су објективно и реално били нерешиви свети Василије је помогао, не гледајући ко је које вороисповести, или да ли тај неко живи литургијским животом или не. Велики је број примера чуда овог дивног светитеља која су се догодила људима муслиманске вероисповести. А о величини његових чуда је сувишно говорећи, безброј је болесника где медицина није могла ништа да учини, а на Острогу су доживели исцелење. Дакле, било који проблем да имате замолите у срцу свом нашег дивног чудотворца или ако сте у могућности поклоните се Његовим Светим моштима које се налазе овом чудотворном манастиру, и сигурно ћете наци решење. Нека Вас Свети Василије помене у својим светим молитвама пред престолом Господа Бога нашега.....
