Ogromni potencijali modernih kompjutera, najnovija generacija kamera i senzora omogućavaju ono što je do juče bio san generala: voditi rat bez rizika za sopstvene vojnike.
Od 2001. godine bespilotne letelice ne koriste se samo za izviđanje, nego i za napade na protivnika. SAD te letelice sve više koriste pre svega u Pakistanu: od 2004. do 2007 bilo je samo devet napada, 2008. – 33, sledeće godine 53, a prošle čak 118. Procenjuje se da je u napadima ubijeno između 600 i hiljadu ljudi.
Robert Altman, profesor fizike na univerzitetu u Dortmundu i jedan od osnivača Međunarodnog komiteta za kontrolu robotskog oružja kaže: „Bilo bi nezamislivo da SAD na ciljeve u Pakistanu upute toliki broj aviona sa posadom. Pošto su bespilotne letelice male i bez pilota, Pakistancima je lakše da ih tolerišu. Tolerancija za upotrebu takvog oružja mnogo je veća“.
Međutim, Noel Šarki, profesor robotike i veštačke inteligencije u Šefildu ima izvesne rezerve i kaže: „Možda je to za vojnike bez rizika. Ali, za civile na drugoj strani to nije bez rizika. Nije čak ni za naše, jer asimetričan rat stvara novi terorizam. Ljudi se neće jednostavno predati zato što mi imamo bolju tehnologiju, nego će naći načine da se suprotstave“.
[You must be registered and logged in to see this link.]