Како су протекле
последње године зивота Пресвете Богородице
После Вазнесења Господњег о Мајци Бозјој се старао апостол Јован Богослов, ау његовом одсуству Пресвета је зивела у куци његових родитеља, у близини горе Елеонске. За све Апостоле и верујуце, Она је била прва утеха и поука. Беседеци с њима, Мајка Бозја је говорила о цудесним догадјајима Благовести, бесеменог зацеца Христа Спаситеља и родјења Христовог, Његовог детињства, младости и уопсте земаљског зивота.
Као и Апостоли, Она је Својим присуством, рецју и молитвама градила и утврдјивала Христову Цркву. После силаска Светог Духа на дан Педесетнице, Свети Апостоли су неких десетак година боравили у Јерусалиму, слузеци спасењу Јудејаца, са зељом да Пресвету Богородицу сто цесце видјају и од Ње цују бозанске реци. Многи новопросвецени вером хрисцанском долазили су, цак, у Јерусалим да би цули и видели Пресвету Богородицу.
Сацувана је посланица св. Игњатија Богоносца из Антиохије упуцена апостолу Јовану Богослову, која гласи: "Многе зене код нас зеле да посете Пресвету Богородицу, и дотакну прса која су хранила Господа Исуса, као и да од Ње цују многе тајне. Код нас се пронела Њена слава о Дјеви и Мајци Бозјој, испуњеној благодацу и свим врлинама. Казе се да је Она у току прогона и недаца увек радосна, да у невољи и беди не подлезе огорцењу, не гневи се на непријатеље, него им цини добро, у благостању је кротка, према сиромаснима милостива и увек спремна да им помогне колико год мозе, сназна је у вери ... а Наставница и Уцитељица насем је јос младом благоцасце (побозности) и свим вернима је на свако добро дело; висе од свих воли смирене, јер је и Сама испуњена смирењем ... Неисцрпно је Њено трпљење када јој се подсмевају уцитељи јудејски и фарисеји. О Њој су нам казивали људи, достојни сваког поверења, да се на основу Њене светости види сједињеност ангелске и људске природе. Све ово побудило је код нас безмерну зељу да видимо то небеско цудо и тако прекрасну светлост. "
О спољасњем изгледу Пресвете Богородице
По предању, заснованом на рецима свестеномуценика Дионисија Аеропагита и св. Игњатија Богоносца, св. Амвросије Милански у спису "О девственици" писе о Мајци Бозјој: "Није Она била само Дјева телом, него и духом, смирена срцем, обазрива у реци, благоразумна, немногорецива, богомудра, не брза на реци, стално је цитала Свето Писмо, била је неуморна у трудовима, целомудрена у разговорима, говореци са људима као пред Богом. Њено правило је било: никога не увредити, зелети свима добро, постовати старије, не завидети другима, избегавати хвалисање, бити здравомислен, волети врлине.
Када је Она увредила родитеље и када је била у завади са сродницима? Када се погордила пред скромним цовеком, подсмехнула слабоме, уклонила од сиромасног?
У Њеним оцима није било ницег суровог, несмотреног у реци, ницег неприлицног у делима: скромни покрети тела, тих наступ, глас уједнацен, телесне оци биле су код Ње израз дусе, отеловљење цистоте. Све дане Своје Она је посветила посту. Сну се предавала само колико је нузно, али и тада, како је Њено тело било смирено, дух је био бодар, понављајуци у сну оно сто је процитано, или размисљајуци о спроводјењу у дело постављених циљева или, пак, планирајуци нове. Из куце је излазила само у цркву и то у присуству сродника. Уосталом, мада је и излазила из свога дома у друству других, најбоља страза за Себе била је Она Сама. Други су цували смо тело Њено, ао Свом карактеру брунула је Она Сама ... "
