Подела у Хришћанству је почела 1054.великом шизмом.Међутим, нетрпељивост се наставила и продубила за време крсташких ратова и напада од стране крсташа на Византију и Свету Гору.
Постоје канонске разлике између Источне и Западне Хришћанске Цркве.Навешћу вам конкретне разлике и надам се да нећу ништа изоставити.

Православље, - -------- Католичанство

1. симбол вере
(... који од Оца исходи ....), - --- (... који од Оца и Сина исходи ...)

2.Папски примат
Папа као бискуп Рима има примат ---- - Папа је видљива глава Цркве и духовни
по части, наследник светог Петра

3.Догма о непогрешивости Папе
Свети дух руководи Црквом преко ----- Догму о папској непогрешивости
сабора, усвојио је први Ватикански сабор

4.Богослужење
Света литургија, ----- Миса без призива Светог духа-епиклезе

5.Причест
Крвљу и телом Христовим, ----- Причест хостијом

6.Евхаристијски хлеб
Квасни хлеб (артос), ----- Бесквасни хлеб (Азима)

7.Крштење
Света тајна крштења обавља ----- Крштење и миропомазање (кризмање)
се са миропомазањем, су одвојени

8.Брак
Могућност црквеног развода, ----- Црквени брак се не може развести

9.Целибат
Свештеници се жене, ----- Целибат и за монахе и за свештенике

10.Чистилиште
Не признају постојање, ----- Место где непокајани грешници после
смрти имају шансу да се покају

Razlika izmedju pravoslavlja i katulicke jereticke crkve jeste u tome sto je pravoslavna jedina istinska vjera u kojoj nema smrti samo vaskrsenja.Svetitelj Marko Efenski porucuje nam dase cuvamo papista kao stose cuvamo zmija.Samo jedno zelim papi dobro nam ne dosao u Srbiju.

Свет је богојављење, Човек је богослужење! Да је само ова два стиха написао необични српски песник Јустин Поповић (јер све што је написао заправо су песме у прози), било би то више него довољно да се данас саберемо овде и дивећи се овим стиховима покушамо да их тумачимо и из њих се учимо тајни Бога и тајни човека. А написао је много више од тога.

Тешко је данас овде у Ваљеву, у толикој близини Светих и чудотворних моштију које почивају у манастирима Лелић и Ћелије, говорити пред ученицима Светог Оца нашег Јустина, као живим сведоцима Очевог житија и поука. Али по позиву и послушању покушаћу нешто да кажем у име своје генерације и онога што је за нас, изгубљене, значио сусрет са књижевним делом Светог старца ћелијског.



Припадам генерацији која је долазила на овај свет у годинама када га је о. Јустин напустио. Не могу да говорим о њему из угла личног познанства. Једино што могу то је да настојим да објасним шта о. Јустин данас значи Младој Србији. А за то је потребно одговорити на три питања.

Прво гласи: ко је био Јустин Поповић?

ДРУШТВЕНИ АНГАЖМАН

Познато је да је о. Јустин један од највећих православних теолога 20. века. Зна се да се ради и о једном од најаутентичнијих проповедника, сведока, исповедника и благовесника истине Божије у прошлом веку. Тек у наше време јасно је и о каквом се духовнику радило и колико је ученика и нових мисионара засејао широм света.

Али оно што је остало недовољно примећено, под утиском његове повучености у манастир Ћелије након Другог светског рата, где га је заправо изоловао комунистички режим, јесте његова интелектуална и друштвена ангажованост између два светска рата. Наиме, о. Јустин је веома присутан у бројним медијским и културним ратовима тога времена, пише и сарађује са најважнијим црквеним, политичким и културним листовима тога доба у Србији, и увек када је потребно устаје у одбрану истине и правде, вере и нације. Такав је остао и у времену комунистичке диктатуре, не одступајући од исповедања вере и истинског националног идентитета. Тај Јустинов интелектуални и друштвено-ангажовани пример, који га нимало случајно приближава његовом иначе личном пријатељу и поштоваоцу Александру Солжењицину, јесте оно што нам је данас подједнако важно знати и следити.

ЈУСТИНОВ ЗАВЕТ

Друго питање је шта нам је о. Јустин оставио у аманет? За Младу Србију довољна је једна и то мала његова књига: „Светосавље као философија живота”. У њој се крију одговори која је то философија живота српског народа и како се она односи према кључним питањима света, човека, прогреса, просвете, културе, друштва... Та књига нам је открила програм нашег деловања данас и зато смо Јустиновци – јер је о. Јустин Светосавац, јер нам је открио Светосавље, реч која је иначе и настала у српском језику тек у његово време и у кругу сарадника истоименог часописа студената Богословског факултета СПЦ у Београду. Знајући колико је нових речи изобразио, а не знајући ко је аутор ове кованице, можемо се слободно понашати као да је њен аутор о. Јустин, који јој је дао суштинску садржину.

ПРОГРЕС У ВОДЕНИЦИ СМРТИ

Треће и завршно питање, ако се смемо усудити да на њега дамо одговор, јесте шта би о. Јустин рекао и поручио нама данас?

Пратећи његову мисао о цивилизацији која је протерала Бога из овога света и на његово место поставила човека, Човекобога, долазимо до нашег времена и питамо се где је завршила та цивилизација коју је о. Јустин још тада видео као „прогрес у воденици смрти”?

Сигурни смо да би се данас јавно запитао докле нас је одвео тај европски Човекобог? И отворено указао на све његове лажи: његова берза – лаж, његове банке – лаж, његове хартије од вредности – лаж, његово целокупно финансијско тржиште – лаж, његова демократија – лаж, његови медији – лаж! Све лаж до лажи, ето шта је савремени европски човек који је настао на идеји Човекобога.

И где је данас тај „непогрешиви” човек из Рима, па онај „непогрешиви” из Берлина, па онај „непогрешиви” из Лондона, и онај „најнепогрешивији” из Вашингтона?

Постхришћанска цивилизација која је пола века ратовала са људским заједницама брака, породице, парохије, нације и државе, и желела да их избаци из савременог света, данас, на рубу пропасти, нема другог излаза изузев друштвене солидарности која се једино може изнова остварити управо кроз протерани свет традиционалних заједница.

И шта нам данас остаје, када се та цивилизација човекоцентризма урушава на наше очи, изузев да се вратимо светосављу као философији живота и свету традиционалних вредности?

Ми пут свој знамо, пут Богочовека, по речима песника Алексе Шантића. Ми своје ауторитете имамо и знамо за ким треба да идемо, а то су Свети Сава и два највећа Србина после Њега - Свети Николај Жички и Свети Јустин Ћелијски. Ми све време заправо само следимо ону Јустинову срну, из његове најлепше песме у прози „Срна у изгубљеном рају”, са циљем да будемо скромни наследници најбољих особина Христових Срба, међу којима важно место у Календару Светих чека и Јустина Српског.

админ ::

Подела у Хришћанству је почела 1054.великом шизмом.Међутим, нетрпељивост се наставила и продубила за време крсташких ратова и напада од стране крсташа на Византију и Свету Гору.
Постоје канонске разлике између Источне и Западне Хришћанске Цркве.Навешћу вам конкретне разлике и надам се да нећу ништа изоставити.

Православље, - -------- Католичанство

1. симбол вере
(... који од Оца исходи ....), - --- (... који од Оца и Сина исходи ...)

2.Папски примат
Папа као бискуп Рима има примат ---- - Папа је видљива глава Цркве и духовни
по части, наследник светог Петра

3.Догма о непогрешивости Папе
Свети дух руководи Црквом преко ----- Догму о папској непогрешивости
сабора, усвојио је први Ватикански сабор

4.Богослужење
Света литургија, ----- Миса без призива Светог духа-епиклезе

5.Причест
Крвљу и телом Христовим, ----- Причест хостијом

6.Евхаристијски хлеб
Квасни хлеб (артос), ----- Бесквасни хлеб (Азима)

7.Крштење
Света тајна крштења обавља ----- Крштење и миропомазање (кризмање)
се са миропомазањем, су одвојени

8.Брак
Могућност црквеног развода, ----- Црквени брак се не може развести

9.Целибат
Свештеници се жене, ----- Целибат и за монахе и за свештенике

10.Чистилиште
Не признају постојање, ----- Место где непокајани грешници после
смрти имају шансу да се покају

1. Simbol vere
(...koji od Oca ishodi....) , -- (...koji od Oca i Sina ishodi...)
Ovo "i Sina" (latinski: Filioque) je bilo glavni predmet rasprava u prvim stoljećima nakon raskola, budući da tog teksta nema u Simbolu kojeg je donio prvi carigradski vaseljenski sabor (opći koncil) 381. godine.
Treba imati u vidu da su katolici taj dodatak uvijek shvaćali kao tumačenje a ne kao promjenu Simbola. Dalje, to nikad nije postalo dogma. Zatim, Katolička Crkva je UVIJEK prihvaćala i prvih sedam vaseljenskih sabora (kao i pravoslavni), pa normalno i Simbol u izvornoj verziji. Kad se to uzme u obzir, onada je sasvim normalno i ništa neobično ono što su mnogi pravoslavni doživjeli kao senzaciju: zajedničko moljenje Simbola (Vjerovanja) pape Benedikta XVI. i patrijarha Bartolomeja u izvornoj verziji na grčkom. Jedna snimka tog događaja je ovdje: [You must be registered and logged in to see this link.]

‎2.Papski primat
Papa kao biskup Rima ima primat.
To nije sporno, to jasno potvrđuje praksa prvog milenija i odluke više vaseljenskih sabora. Ali sporno je što znači taj primat i što sve u sebi uključuje. Ovo je glavna tema suvremenih teoloških razgovora i rasprava. Zajednička katoličko-pravoslavna teološka komisija bavi se zadnjih godina ovim pitanjem. Bez da se razbistri ovo pitanje nemoguće je razbistriti, po mišljenju mnogih, i druga sporna pitanja.

‎3.Dogma o nepogrešivosti Pape
Ovo je zapravo dio prethodne točke. Potrebno je objašnjenje. Nijedan čovjek nije nezabludiv, nezabludiva je jedino Crkva po daru Duha Svetoga. Ta nezabludivost se manifestira preko vaseljenskog sabora (općeg koncila) i preko rimskog episkopa (biskupa, tj. pape). Ne govori se o "nepogrešivosti" (zaštiti od grijeha) nego o "nezabludivosti" (zaštiti od zablude). Odnosi se samo na ono što papa izričito definira kao sigurnu istinu vjere (dogmu). U svemu ostalome papa nije nezabludiv. Pape su definirali dogme samo dva puta u ovih dvije hiljade godine. U oba slučaja su to učinili poslije pismenih konzultacija sa cijelim episkopatom i nakon što se velika većina biskupa (episkopa) izrazila potvrdno o istini (dogmi) koja je potom definirana.

‎4.Bogosluženje
Sveta liturgija -- Misa bez priziva Svetog duha- epikleze
Ovo nije nikakva razlika. Sveta liturgija i sveta misa su samo dva naziva za istu stvar, jedan iz grčkog a drugi iz latinskog jezika. Svete mise nema bez priziva Duha Svetoga.

5.Pričest
Krvlju i telom Hristovim - Pričest hostijom
Hostija kojom se vjernici pričešćuju je Tijelo Hristovo (Kristovo). U Katoličkoj Crkvi postoji i jedno i drugo, pričest samo Tijeliom i pričest i Tijelom i Krvlju. Cijelovitog Krista primamo bez obzira uzmemo li veći ili manji dio. To ne čini razliku.

6.Evharistijski hleb
Kvasni hleb (artos) -- Beskvasni hleb (azima
Ni ovo nije razlika u vjeri. Radi se o obrednoj razlici koja je između istoka i zapada Crkve postojala od prvih stoljeća (vjekova), puno prije raskola. Danas, kao i uvijek, u Katoličkoj Crkvi postoji i jedno i drugo.

7.Krštenje
Sveta tajna krštenja obavlja se sa miropomazanjem -- Krštenje i miropomazanje (krizmanje) su odvojeni
Ovo je isti slučaj kao i prethodna točka: nije razlika u vjeri nego obreda razlika koja je između istoka i zapada Crkve postojala od prvih stoljeća (vjekova), puno prije raskola. Danas, kao i uvijek, u Katoličkoj Crkvi postoji i jedno i drugo.

‎8.Brak
Mogućnost crkvenog razvoda --- Crkveni brak se ne može razvesti
Da, Pravoslavna Crkva dopušta razvod braka, dok se Katolička Crkva drži izričite zapovijedi Isusove da je brak nerazrješiv. Ova razlika ima najviše odraza na svakodnevni život ljudi, a u međusobnim raspravama i razgovorima se baš ne spominje ni s jedne ni s druge strane. Za to vjerojatno postoji razlog, ali ja ga - ne znam.

‎9.Celibat
Sveštenici se žene ---- Celibat i za monahe i za sveštenike
Ovo nije stvar vjere nego crkvene discipline. Radi se o razlici koja je između istoka i zapada Crkve postojala puno prije raskola. Danas, kao i uvijek, u Katoličkoj Crkvi postoji i jedno i drugo, dakle i oženjeno svećenstvo i svećenstvo u celibatu.

‎10.Čistilište
Ne priznaju postojanje , --- Mesto gde nepokajani grešnici posle
smrti imaju šansu da se pokaju
Za Katoličku Crkvu je postojanje čistilišta sigurna istina vjere. Ali čistilište NIJE ono što je gore napisano. A što je čistilište? "Oni koji umru u milosti i prijateljstvu s Bogom, a nisu potpuno čisti, iako su sigurni za svoje vječno spasenje, moraju se poslije smrti podvrgnuti
čisćenju, kako bi postigli svetost nužnu za ulazak u nebesku radost. To konačno čišćenje izabranih, koje se posve razlikuje od kazne
osuđenih, Crkva naziva čistilistem." (ovo je citat iz Katekizma Katoličke Crkve). Što Pravoslavna Crkva drži o ovom pitanju - ja ne znam.

Ima još!
Dakle, većina navedenih točaka nisu razlike u vjeri ili uopće nisu razlike. Ali ima još spornih točaka, to su tzv. Marijanske dogme koje je Katolička Crkva definirala kao sigurne istine, a pravoslavni ih osporavaju:
A. Presveta Bogorodica je začeta (pazi: začeTA a NE začeLA) bez istočnog grijeha kojega svi ljudi nasljeđuju od svojih praroditelja
B. Presveta Bogorodica je nakon svoga zemaljskog života uznesena na nebo dušom i tijelom.