Što se tiče eventualnog poziva papi da tada dođe - to je stvar naše crkve, mi o tome razgovaramo, u dogovoru sa ostalim pravoslavnim crkvama. Moje lično mišljenje je da će jubilej biti zgodna prilika da budu prisutni predstavnici svih hrišćanskih crkava. Ali, neki imaju i drugačije mišljenje. O tome će razmisliti i odlučiti naš Sabor, a konačan stav verovatno ćemo imati u maju ove godine.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Uskrs je naš najveći praznik i najveći događaj u hrišćanstvu. Događaj nad događajima i osnov svim zbivanjima u životu crkve.To je najbolje izrazio apostol Pavle u svojoj poslanici Korićanima: ako Hristos ne usta - mislio je na vaskrsenje, onda je prazna naša propoved, a prazna je i vera vaša. U tim rečima apostola Pavla je sav smisao praznika Hristovog vaskrsenja. Ono je osnovna istina i centralna dogma u hrišćanskoj dogmatici: Hristos je i sam vaskrnuo ne sebe radi nego da pokaže naš put, i ono što nama predstoji, radi čega i jesmo u ovom životu, a to je da smo nosioci i sledbenici večnoga, besmrtnoga života. Smisao i kruna Hristovog dolaska na svet i čitavoga njegovog dela je njegovo vaskrsenje, u kojem je i tajna našega vaskrsenja, kaže patrijarh srpski Irinej.

Razgovor za Uskršni dodatak Danasa radimo u Vladičanskom domu u Nišu, gde patrijarh obeležava svoju krsnu slavu, Cveti. Kaže da će i drugog dana Uskrsa biti u Nišu, u Crkvi svetoga cara Konstantina i carice Jelene, nakon što prethodnog dana bude služio uskršnju liturgiju u Sabornoj crkvi u Beogradu, a „njegov vikar“ - ponoćnu liturgiju u Hramu Svetog Save. Ipak, saopštava da će na redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, zakazanom za 16. maj, „najverovatnije“ prestati da bude i episkop niški. I beogradska i niška eparhija su velike i „traže celog čoveka“. - A što bi rekao naš narod: jedna vrana ne može na dva koca. Možda može samo neko vreme, kaže.

Danas: Ove godine pripadnici Pravoslavne i Rimokatoličke crkve proslavljaju Uskrs istog dana. Vidite li u tome ikakvu simboliku?

Patrijarh Irinej: Reč je o datumskom podudaranju i astronomskim uslovima za određivanje praznika. Prvi vaseljenski sabor u Nikeji 325. godine regulisao je način izračunavanja dana Vaskrsa. Postavio je tri znaka kako se određuje Vaskrs - pre jevrejske Pashe, pun mesec i prolećna ravnodnevnica. To su zakonitosti na osnovu kojih se određuje pravoslavni Vaskrs i one su jedinstvene za celu Pravoslavnu crkvu, dok katolici imaju neki drugi način za određivanje. Ipak, često dođe do podudaranja ovog praznika, kao što će to biti i ove godine.

Danas: Kada se u jednoj rečenici pomenu pravoslavna i katolička crkva nekako odmah „iskrsne“ i pitanje ekumenizma. Utisak je, međutim, da većina i ne zna šta je ekumenizam i u čemu je suština polemike o njemu.

Patrijarh Irinej: Dobro ste primetili. Ekumenizam znači vaseljena. Ekumenizam, dakle, obuhvata čitav svet - ovde mislimo na čitav hrišćanski svet , hrišćansku ekumenu. Ekumenizam je želja da svi budemo ujedinjeni crkvom i hrišćanstvom. Hrišćanstvo jeste ekumenska religija, sa idejom da obuhvati čitav svet. Oni koji zastupaju ideje ekumene žele da hrišćanstvo bude svima zajedničko i da bude religija cele hrišćanske vaseljene. Ali, pošto je došlo do razvoja hrišćanstva u raznim pravcima, a 1054. i do velikog raskola između Istočne i Zapadne crkve, postoji ekumena koju ima pravoslavna crkva, kao i ekumena, sa nekim posebnim elementima, koju ima Rimokatolička crkva. Mi u pravoslavnoj crkvi imamo svoju hrišćansku ekumenu: verujemo u jednu svetu sabornu i apostolsku crkvu. Crkva je, dakle, jedna u svetu, za nju se molio i gospod Isus Hristos. Ideja je da svi pripadamo jednoj crkvi, jednom hrišćanstvu i budemo jedinstveni pre svega u učenju, u dogmi, a ako budemo jedinstveni u učenju i dogmi, bićemo jedinstveni i u životu.

Danas: Koliko je ta „ideja“ ili „želja“ realna u sadašnjim okolnostima i situaciji?

Patrijarh Irinej: Apsolutno je realna, ali je druga stvar da li je i koliko sadašnji svet, u sadašnjem stanju, sposoban da primi tu ideju. Na tome treba raditi.

Danas: Čitav hrišćanski svet 2013. godine obeležiće 1700 godina Milanskog edikta. Prema najavama, Niš i Srbija trebalo bi da imaju posebno značajnu ulogu u proslavi tog jubileja. Ko će i kada odlučiti o eventualnom pozivu poglavaru Zapadne crkve, papi, na takvu proslavu?

Patrijarh Irinej: Stiče se utisak da je pitanje poglavara Rimokatolićke crkve opsesija naše štampe i nekih ljudi iz našega naroda. Pre svega, reč je o velikom jubileju jednog značajnog dokumenta, Milanskog edikta, koji je izdao car Konstantin Veliki 313. godine. Taj dokument je omogućio slobodu hrićanstva - prestanak progona hrišćana, slobodu propovedanja koja je omogućila da se reč Božija slobodno čuje, slobodu crkve koja je mogla nesmetano da se širi. To je bio novi i važan momenat za razvoj hrišćanstva, ali razvoj i čitavoga sveta, na osnovu hrišćanske etike i dogmatike. Počeo je taj „zamah“ hrišćanstva, koje je za relativno kratko vreme umalo usvojio čitav tadašnji civilizovani svet.

Po mišljenju mnogih, centralna jubilarna proslava tog velikog jubileja trebalo bi da bude u gradu Nišu, u kojem je rođen car Konstantin. Po mišljenju mnogih, Niš je najpogodniji jer nije ni na Istoku ni na Zapadu, već je između Istoka i Zapada, što bi „odgovaralo“ i jednima i drugima, i Istočnoj i Zapadnoj crkvi. Biće tada i drugih proslava u mestima gde je car Konstantin živeo i delovao, ali je najprirodnije i najpogodnije da centralna proslava bude u Nišu.

A što se tiče eventualnog poziva papi da tada dođe - to je stvar naše crkve, mi o tome razgovaramo, u dogovoru sa ostalim pravoslavnim crkvama. Moje lično mišljenje je da će jubilej biti zgodna prilika da budu prisutni predstavnici svih hrišćanskih crkava. Ali, neki imaju i drugačije mišljenje. O tome će razmisliti i odlučiti naš Sabor, a konačan stav verovatno ćemo imati u toku Sabora, u maju ove godine. Tada ćemo znati na kom nivou će proslava biti održana, odnosno da li će biti pozvan i papa.

Danas: Kako je najavljeno, Niš bi takav jubilej trebalo da dočeka sa „najvećim krstom u Evropi“. Kako komentarišete povremene kritike da je izgradnja takvog krsta, visokog 80 metara, i kompleksa oko njega - megalomanska i da nije u duhu hršćanstva, koje propoveda skromnost i poniznost.

Patrijarh Irinej: Svako ima pravo da to tumači kako želi. Ali, želja grada Niša je da ima obeležje, monogram Konstantinov, kao što svoje obeležje ima Rio de Žaneiro (statuu Hrista Spasitelja visoku 38 metara, p.a.) ili Skoplje (Milenijumski krst visok 68 metara, p.a.). To nije nikakva megalomanska ideja već želja da takav simbol, monogram Konstantinov, koji je među prvima otkriven upravo u jednoj ranohrišćanskoj grobnici u Nišu, bude istaknut na vidnom mestu i vidljiv sa svih strana. Želja je da on bude što viši, to Niš zaslužuje kao mesto rođenja cara Konstantina, mesto ranohrišćanskih grobnica, mesto jubileja Milanskoga edikta. A videćemo koliko će to biti moguće.

Danas: Da li je vreme da u ovogodišnjoj uskršnjoj poslanici pozovete SPC i narod na jedinstvo, pošto su na delu ideje o formiranju takozvane katakombne crkve, koje sledi i deo vernika?

Patrijarh Irinej: Nažalost, to što vi pominjete izazvao je bivši episkop raško-prizrenski Artemije, inače čovek koga smo uvažavali, a i danas ga uvažavamo. On je već neko vreme u raskoraku sa Saborom i Sinodom, a bio je u raskoraku čak i sa svetim patrijarhom Pavlom. Da nije bilo bolesti patrijarha Pavla o tome bi ranije bilo razgovarano i sigurno bi se mnoge stvari predupredile, pa ne bi došlo do današnje situacije. Ali, patrijarh je praktično dve, tri godine odsustvovao sa trona patrijarškoga, a ovo pitanje postalo je zrelo i mora se rešavati. Mi smo pokušali da sa bivšim episkopom Artemijem razgovaramo, ali on je to odbio, što do tada nije bivalo u praksi i životu naše crkve. Pokušali smo i da ga najpre razrešimo obaveze upravljanja eparhijom, samo do sledećega Sabora, jer smo hteli da vidimo neke stvari. Tada smo zaključili da njegovo ostajanje na Kosovu i Metohiji nije dobro jer ne koristi ni crkvi ni narodu. Većina episkopa je, zato, zaključila da bi on trebalo da se povuče sa eparhije. Predlagali smo da se to učini na jedan bezazleniji način, ali on to nije prihvatio. Na kraju smo učinili ono što smo mogli i morali - razrešili smo ga eparhije. Znate, i u preduzeću, kad neko nije dobar direktor, zameni se. I u svim drugim prilikama tako biva, pa biva i u crkvi.

On je takvu odluku Sabora najpre prihvatio, mada nevoljno, rekavši da će je poštovati mada se sa njom ne slaže. I to je bilo sasvim normalno. Omogućili smo mu da ostane u zvanju, dobio je manastir po svom izboru, mogao je da radi zajedno sa nama, da dalje doprinese crkvi. A onda je on jednoga dana napisao pismo u kojem kaže: poričem sve, ne priznajem ništa, ostajem episkop. Na taj način je povukao jedan veliki broj monaha iz raško- prizrenske eparhije, oni su napustili svoje manastire i našli se - nigde. Nažalost, u takvim prilikama, kada je odrekao posušnost Crkvi i zajednici sa Crkvom, Artemije je lišen čina episkopskoga. Normalan čovek bi to trebalo da prihvati i da se pokori tome. Ali, on to nije učinio, a sada čini ono što jedan normalan hrišćanin ne bi trebalo da čini.

Mada nema blagodat episkopsku, on obmanjuje i sebe i one koji ga slede. Umesto da vrati monahe u manastire, što smo ga molili, on zajedno sa njima služi u takozvanoj katakombnoj crkvi ili crkvi u egzilu, po podrumima, prčvarnicima i slično, na sablazan crkvi i narodu. Napravio je raskol, koji nikome ne koristi, ni crkvi, ni njemu ni njegovim sledbenicima. Nažalost, zbog takvog ponašanja biće izopšten iz crkve verovatno već na majskom Saboru. Jer, stvarati crkvu tamo gde nije crkva, to je i raskol i greh. Ipak, sve to je verovatno samo jedna epizoda našeg vremena. Manji broj vernika koji ga sledi će, svakako, doći sebi, i prihvatiti jedino pravo objašnjenje i tumačenje ovoga događaja. Vratiće se crkvi, što je sasvim normalno, jer- nema crkve van crkve.

Danas: Hoće li se na majskom Saboru, razgovarati o podeli velikih eparhija, beogradske i niške?

Patrijarh Irinej: Niška eparhija će biti popunjena. Ja sam izabran za patrijarha, nisam to očekivao, i hteo sam da u niškoj eparhiji završim neke poslove koje sam ranije započeo, pa sam zamolio Sabor da ostanem i episkop neko vreme. U maju će verovatno doći novi, što je normalno. Razgovara se, takođe, i o beogradskoj eparhiji, to je jedna velika eparhija koja može biti i podeljena. A na koji način i kako, rešavaćemo u skladu sa potrebama.

Danas: Koliko su tačne pojedine procene da bi beogradska eparhija mogla biti podeljena na beogradsku, zemunsku i rakovičku?

Patrijarh Irinej: Postoje razne ideje, videćemo šta će biti celishodno za crkvu. Jer, nije jednostavno formirati još dve nove eparhije.

Danas: Ko se pominje kao najozbiljniji kandidat za episkopa niškog?

Patrijarh Irinej: To ja ne znam. To će se znati na Saboru.

Danas: Koliko su kao kandidati relevantni episkop braničevski Ignjatije, vikarni episkop Antonije, episkop Porfirije ili vikarni episkop Atanasije Rakita, koji se nezvanično pominju?

Patrijarh Irinej: Koliko su relevantni pokazaće se kada bude izvršen izbor novog episkopa.

Danas: Rekli ste to na način kao da sigurno neće biti ni jedan od njih?

Patrijarh Irinej: Ne znači, može da bude. To su mišljenja, možda i neke želje nekih, i sve je to lepo i dobro. Ali Sabor će doneti odluku tek kada dobro sagleda stanje i potrebe.

Да ли и ви мислите да је реална идеја?

Верујемо на томе се увелико ради, али то никако не ваља да буде а камо ли да прихватимо. Шта год буде ја ћу и даље бити одан Христу и крстити се са три прста, никакав папа ми неће променити моју веру несаломиву!!!

NikolaNiza ::

Верујемо на томе се увелико ради, али то никако не ваља да буде а камо ли да прихватимо. Шта год буде ја ћу и даље бити одан Христу и крстити се са три прста, никакав папа ми неће променити моју веру несаломиву!!!

Потпуно се слажем са тобом. Заиста ми је жао што морам овако да кажем, али све ме страх да данас не могу да имам толико поверења у Цркву.

То је нажалост истина, да нам се Црква продала... страшно и ужасно!

Екуменизам је јерес над јересима - Св.Јустин Ћелијски. Екуменизам на перфидан начин директно гази каноне и догмате православне цркве.

Dragi i drage u Hristu,
Dali je realna ideja o ekumenizmu? Ako pocinjemo od same reci ekumenizam svaticemo da ta zajednica, da svi budemo jedna crkva ili da svi budemo jedini hriscani a ne vise hriscana, mozda je i realno. Ako dobro procitamo i prihvatamo molitviu naseg Spasitelja u 17 glavi Evandjelja po Jovanu, svatamo da nece biti kraj i drugi dolazak Hristov dok svi ne budemo jedno "kao sto smo mi jedno, tako da budu i oni jedno", evo i to je ekumenizam. Vaseljenski Patrijarh se naziva i ekumenski Patrijarh, sto znaci Patrijarh svih Pravoslavnih Crkava priznatih i ujedinjenjh pod jednom poslusnosti...
Sad dali je ekumenizam eres? Bila je eres dok su Istocna i Zapadna Crkva bile u raskolu ali trebamo ici od cinjenice da su obe Crkve skidale anatemu jedna sa druge, pa kako treba gledati sad na to? Pomirila se Srpska Pravoslavna Crkva sa odpadnickom Novogracanickom Americkom Srpskom Crkvom i sad su jedna i po svemu jednake u radu Sabora SPC. To se dogodilo sa Crkvom u Bugarskoj, dogodice se ubrzo i sa Ruskom Crkvom, docice do pomirenje Moskovske Patrijarsije sa raskolnickom ruskom Crkvom iz Amerike, tako zvanom Crkva Belih Rusa, kojie do juce su bile u losim odnosima a od sutra ce biti jednaka i jedna Ruska Crkva... Ako su oprostile anatemu i raskol Istocna i Zapadna Crkva jedna drugoj, dali su sad pomirene, dali su sad sestrinske Crkve dali je to ekumenizam ili sta vec...?
Svi pricamo o tom ekumenizmu kao odluka ili primoravanje Pravoslavne Crkve ili nekih pojedinaca iz Crkve da budu pod jurizdikcijom Vatikana i Pape. Verujem da ima pojedinaca u Pravoslavnim Crkvama koji misle da je dobro da se svi hriscani ujedinu isto tako ima i u Katolickoj Crkvi. Ja verujem da do toga bar u ovom veku doci nece, ja verujem i ubedjen sam da Istocna Crkva nikad nece menjati nista u kanonima i u euharistiji, nikad nece skratiti ili modernizovati Sv. Liturgiju i druge stvari, isto sto verujem da deo Katolicke Crkve isto nece nista prihvatati od Pravoslavnih kanona i pravila.... Tako da od toga ne trebamo da strepimo jer nece moci nijedan Sabor ili Sinod da donese takvu odluku prelaziti pod jurizdikcijom Vatikana, kao sto nijedan Papa nece potpisati takvu odluku da prolaze pod jurizdikcijom Pravoslavne Crkve...
Ja mislim moja braco i sestre da ekumenizam se koristi kao rec pomirenja, znaci da se pomirimo, da pricamo, da imamo dialog jer slavimo istog Hrista Spasitelja, sto je i hriscanski i ljudski, da hriscani budu ujedinjeni i jaci ali to ne znaci i zajednicko sluzenje i jedna euharistija...
Verujem da nisam bio nerazuman za sve kojie citate, pokusao sam da budem tako jednostavan da me svi razumete a ako nisam uspeo molim Vas da mi oprostite...
Ostajte u miru Bozijem!

Hvala oče!

Ekumenizam i jeste reč pomirenja i dijaloga.
No,protivnici Pravoslavnih Crkava,a istovremeno i raskolnici,koriste ekumenizam kao teoriju koja bi ujednilia u početku Hrišćane,a kasnije i sve ostale religije,tj.,po njihovom verovanju,stvaranje antihristove religije.

No,ekumenizam,ovakav o kome nam govori Crkva je zapravo samo bratsko i iskreno pomirenje i dijalog.
U potpunosti se slažem sa vama da Pravoslavna Crkva nikada ništa neće menjati i da o tome zapravo se negovori kada u Crkvi pričao o ekumenizmu.

Како би то лепо било истинско помирење православне и римокатоличке цркве али у стварности немогућа мисија. Не треба се заносити илузијама о екуменизму као највећој јереси која је задесила српску и још неке православне цркве а последица је раскол саме цркве који је данас присутан што је био и остао главни циљ ватикана. Ватикан је у ранијим вековима преко језуита користећи тежак положај православног становништва покатоличавао користећи насилна средства а чак и ликвидације што је било изражено у 20- ом веку а према задњим информацијама 30000 Срба у Хрватској током деведесетих година примило је римокатоличку вероисповест - милом или силом ефекат је исти. Језуити су успели да врбују православне епископе и преко њих директно раздиру православну веру намећући нови начин проповедање вере а полако су наметнули папски примат на скуповима 1993 година .Балмуд, па 2007 година -Равена и 2010 година - Беч. На интернету има добро описано шта су представници православних цркава потписали па ја немам потребе да објашњавам ту срамну издају православне вере од православних епископа који су били на тим конференцијама. Тако да данас на јави имамо такозване емуменске сусрете и службе са римокатолицима и глумимо самосталност а у ствари слушамо оног злотвора из ватикана. То је лицемерје и народ то види. Други је проблем због комунистичке владавине народ је тотално затуцан - на жалост у погледу вере па тако имамо једва 10% верника који се бар донекле разумеју у каноне и догмате цркве па тако да народ уствари и не зна да је је екуменизам срамна издаја православне вере а језуити су изабрали право време за напад. Оних 10% православаца може само мирно да гледа и нажалост не може ништа учинити сем да одступи од архијереја - који сарађују са католицима. Свети оци цркве су рекли да веру не брани само свештенство него и верујући народ а добар део свештенства не заступа свој став него - вежи коња где ти газда каже. Ја нећу цитирати али о јереси екуменизма је писао Св.Јустин Ћелијски - православна црква и екуменизам - ја имам треће издање Хиландарске библиотеке издато 2009.год, па књига - Истина је једна - Свети оци о римокатолицизму - Владимир Димитријевић и многа друга дела која сам набављао у задњем периоду 25 година свог овоземаљског живота тако да врло добро знам живот српске цркве 80 -их година а и данас кад брод српске цркве плови према ватикану. Екуменизам је нажалост донео раскол у цркви па имамо епископа - монаха Артемија, Акакијевце, Старокалендарце и тзв. истинска православна црква - сви тврде да су праву, да су на путу вере а то тврди и синод у Београду. Можда је сретна околност што више од 80% људи у Србији и не зна за раскол због непознавња организације црквеног живота па чисто коментарише - завадили се попови. Срб је Христов - а не папин - Св.Сава.

Dragi moji,
Mozemo i ovako da gledamo na ekumenizam kao sto brat Vasilije obijasnjava, postujem to ali ja verujem da u nas se sve politizuje i nacionalizuje a sve ide protiv nas, a nazalost vekovima mi idemo sami protiv nas samih... Nemojte misliti brate Vasilije da ja podrzavam takav ekumenizam o kojem pricate Vi, Boze sacuvaj ali podrzavam dialog i pomirenje da ne radimo sami protiv sebe jer ako tako nastavimo nase crkve za 50 godina ce postati muzeiji, povecace se broj sekti i zavladace interes za druge religije kao sto su Budizam, Induizam...
Ko pominje ili kakav je dokaz da se Pravoslavne Crkve spremaju da padaju pod jurizdikcijom Vatikana? Gde ste videli da zajedno sluze pravoslavci sa katolicima, da se zajedno pricescuju iz istog putira? Nema tako nesto, ja znam za jedan slucaj da je u susednoj rumuniji, na gradskoj slavi u jednom gradu gde ima pravoslavskog, katolickog i uniatskog verujuceg naroda, odlucili svo troje svestenika da sluze mali pomen i osvestenje vode.... da ne oduzim, posle toga je pravoslavni svestenik bio rascinjen od Svetog Sinoda Rumunske Pravoslavne Crkve, a kamo li da se priceste zajedno... Nema tako nesto i nece ga biti uskoro budite sigurni.
Ne razumem zasto mislite da kroz dijalog sa nekom druom Crkvom znaci i pripadanje toj Crkvi. Ne vidim da ce tu Srbin pripasti Papi nego Srbin ce uvek pripasti Hristu osiam ako se on sam ne odrekne istog Hrista!

Budite mi blagosloveni!

Рекох своје мишљење о екуменизму а испадох рогобатан. Ја сам у претходном излагању дао само своје мишљење о стању у српској цркви. Нисам за сарадњу са римокатилицима као што то данас ради СПЦ, своје заједничке службе са римокатолицима су приказивали и у другом дневнику РТС-а - то су били кратки видео материјали али је наглашено да је служба вршена у екуменском дијалогу. Католици се никад неће вратити изворној православној вери - а покушаће да униште православље и то и раде на све могуће начине. Са Богословског факултета избачена је Догматика православне цркве од Св.Јустина а убачени су екуменисти новотарци као Зилијус и многи други екуменисти са епископским чиновима који се данас јављају као врсни теолози као рецимо наш умировљени епископ Атанасије Јевтић који је 90-их година жестоко бранио православну веру а после 2000-те пропагира екуменизам. У многим храмовима СПЦ-а новоизграђеним укидају се иконостаси као традиција у православним храмовима а о проме литургијског правила то је већ посебна прича. Многи епископи у СПЦ-у су постали екуменисти те имамо велике протесте народа у Жичкој, Шумадијској и у Војводини где је епископ бачки др.
Иринеј Буловић. Народ види шта се ради а сам екумениста патријарх Иринеј дољева уље на ватру маштајући о некавој сарадњи са католицима. Добро знам шта се дешавало у Душковцима - жичка епархија и знам колко народ цени владику жичког Хризостома- екуменисту - знам да се у манастиру Преображење врши литургија по старом -односно по типику који је завештао Св. Николај Српски а да се врши покушај да се служи по новом. То су нажалост само мали примери где се крше догмати православне цркве а да се не помиње самосталан одлазак код оног злотвора у Ватикан појединих наших епископа Лаврентија, Амфилохија Радовића, Иринеја Буловића. Проблем је што нисмо сви затуцани да не видимо шта се ради са нашом вером како нас поткупљени архијереји наши вешто продају за вечеру а на самом испиту своје вере клекли су ради власти су погазили Светосавље, без обзира што се у житијама наших светитеља као Св.Василија Острошког наглашава његова борба са римокатоличком куријом - тј. језуитима и у оно време Турске окупације наглашавајући већу опасност од католичке цркве него од ислама. Вера мора да се брани свим средствима па и животом ако треба и ту нема компромиса. Сви ми имамо нека одрицања зарад народа и вере. Ја као мирјанин сам 1992.год имао прилику да напустим фронт кад сам био одсутан али нисам - вратио сам се мада сам био два месеца у Лори у заробљеништву после где сам био сурово мучен. После мучења сам изговарао молитве и бол је нестајала а ја сам добијао духовну снагу да издржим све тортуре католика. Та вера што ме је одржала нема је је више у православним храмовима или је има само у појединим епархијама јер је измењена сама суштина вере и однос према католицима и другим хришћанским конфесијама. Ја сам овде само изложио кратко нека дешавања у СПЦ а кад бих почео нашироко мојим коментарима не би било краја - поздрав за архимандрита Логина- Све за Христа - Христ ни за шта.