oremećaji ličnosti predstavljaju karakteristične i trajne obrasce ponašanja, mišljenja i osećanja koji prilično odudaraju od onog što je uobičajeno. Ove devijacije se obično javljaju u sferi volje , nagona i emocija .
Poremećaji ličnosti označavaju stanja ili oblike ponašanja koji otkrivaju karakteristični životni stil pojedinca i način na koji on komunicira s drugima.
Najčešće se javljaju u adolescenciji. Oni se nastavljaju tokom života, i ukoliko se osobe ne obrate za pomoć, moguće je da se struktuiraju u sve pervazivnje obrasce neprilagođenog ponašanja. Međutim, pojedina istraživanja kažu da se s godinama manifestacije nekih od poremećaja ličnosti mogu i ublažiti, mada ne i nestati.
Pojedini simptomi poremećaja ličnosti se mogu primetiti već u detinjstvu i to u vidu nemira, poremećaja pažnje, agresivnosti i laganja. Međutim, dete nikada neće dobiti dijagnozu poremećaja ličnosti. Razvojne turbulencije mogu biti prolazne i, čak iako deluju veoma burno, ne moraju se nužno struktuirati u poremećaj ličnosti. Ukoliko dete pokazuje karakterne promene ili haotično i neprialogođeno ponašanje, psihijatri će ga često dijagnostifikovati kao “poremećaj ponašanja”. Izvesni poromećeaji ponašanja se mogu struktuirati u poremećaje ličnosti tek u adolescenciji, ranom odraslom dobu.
Poremećaji ličnosti su manja ili veća odstupanja od psihički normalnog ponašanja. Ona nisu posledica duševne ili neke druge bolesti, već su pre stanja, poremećaji adaptacije i posledica neadekvatnih najranijih odnosa. Genetski faktori se sve više pominju kao mogući okidač za poremećaje ličnosti. Sredinske faktore ne smemo zanemariti, jer, u najmanju ruku, na odnose u primarnoj porodici utiče i šira sredina i društvo. Postoji nekoliko tipova poremećaja ličnosti kao što su paranoidni, antisocijalni, granični, histrionski, narcistički, inhibirani, zavisni, opsesivno-kompulzivni i pasivno-agresivni. U pojedinim klasifikacijama neki od nabrojanih izostaju, dok se u drugim sreću i podrvrste goreopisanih.
U DSM-u IV (Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders, 4th edition) opisano je 10 različitih oblika poremećaja ličnosti. Zbog međusobnih sličnosti u crtama ličnosti, njih 10 podijeljeno je u 3 veće grupe. Grupu A čine čudna/bizarna ili ekscentrična ponašanja i ličnosti ; grupu B čine dramatična, emocionalna i nestabilna skupina osoba; U grupu C ubrajamo anksiozna stanja i ličnosti.
