То је рам у коме је икона Христова.
То је дом у коме је Христос домаћин.
То је брак у коме је Христос благословитељ.
То је село и град у коме је Христос начелник.
То је држава у којој је Христос цар.
То је уметност у којој је Христос чаробност.
То је школа у којој је Христос учитељ.
То је Црква у којој је Христос првосвештеник.
То је борба у којој је Христос војсковођа.
То је страдање у коме је Христос главни страдалник.
То је мрак, у коме је Христос једина свећа.
То је устанак против неправде са барјаком Христовим.
То је победа са певањем : Христос воскресе.
То је весеље где анђели Христови са људима играју.
То је ткиво историје србског народа коме је основа Христос, апотека свеци, светитељке, јунаци и мученици Христови.
То је молитва до последње сузе и последње капи зноја.
То је срећа у самоћи, срећа у браку, срећа у друштву, срећа у побратимству, срећа у колиби и на престолу.
Ето због чега је речено да је тешко бити Србин.
А то је речено комшијама србским и издајницима србским,
Којима је национализам рам у који они стављају другу слику,
Коју им противници Христови гурну у руке.