Američki predsednik Barak Obama je prihvatio rusko-libijsku formulu za prekid rata, učinivši to protiv volje rukovodilaca NATO-a koji su tokom susreta u crnomorskom letovalištu Sočiju ovaj ruski plan samo nekoliko dana ranije odbacili
Rat u Libiji praktično je, kako prenosi izraelski „DEBKAfajl“, završen u četvrtak ujutro, 14. jula 2011. godine, kada je predsednik SAD Barak Obama pozvao telefonom kolegu Dmitrija Medvedeva da bi mu saopštio da se slaže da Rusija ima glavnu ulogu u pregovorima sa M. Gadafijem kako bi se okončao rat, pod uslovom da libijski vođa napusti vlast i istu preda privremenoj vladi. Istovremeno, NATO je prekinuo bombardovanje Libije.
Na ovaj način, američki predsednik je prihvatio rusko-libijsku formulu za prekid rata, učinivši to protiv volje rukovodilaca NATO-a koji su ovaj ruski plan samo nekoliko dana ranije odbacili tokom susreta u ruskom, crnomorskom letovalištu Sočiju. Tek da se zna ko je gazda.
PUKOVNIK JE JAČI OD NATO-a?
Izvori francuske agencije „AFP“ navode da je predlog o okončanju agresije na Libiju dao sam Gadafi, još četiri meseca ranije. Naime, Gadafi je 4. aprila 2011. godine samo 10 dana posle agresije NATO-a na Libiju otpremio grupu diplomata u tajnu misiju u Atinu, sa predlogom grčkom premijeru Georgiosu Papandreu da preuzme ulogu posrednika u pregovorima. Rukovodstvo NATO-a, francuski predsednik Sarkozi i britanski premijer Kemeron, ovaj predlog su glatko odbacili jer su bili uvereni da je pobeda brza i laka, te da će Gadafi biti zbačen sa vlasti.
U momentu kada je Obama rešio da nazove telefonom Medvedeva, države koje su napadale Libiju kao po komandi tiho su se povlačile iz ratnog teatra. Prema izraelskim informacijama, NATO je 9. jula prestao sa bombardovanjem vladinih objekata, kao i glavnog grada Tripolija i drugih važnih mesta. To, naravno, niko nije zvanično objavio, a sam prestanak bombardovanja je i priznanje da 15.000 naleta borbene avijacije i šest hiljada laserskih raketa i avio-bombi ispaljenih na Libiju nije dovelo do ostvarivanja plana agresije – ubistva Gadafija i uspostavljanja marionetske vlade. Pukovnik Gadafi je dočekao da bez ijednog naleta sopstvene avijacije, bez ijedne ispaljene protivavionske rakete i bez aktiviranja terorističkih ćelija u Evropi doživi momenat kada je NATO-u nestalo snage, čime je sačuvao svoju vlast.
Ministar odbrane Velike Britanije Liam Foks, 13. jula je pred komandantima britanske avijacije nešto tako i nagovestio, da se ne vidi kraj rata, a da je već ponestalo sredstava za dalji rat. Vojni stručnjaci su već neko vreme upozoravali „da NATO nema dovoljno borbenih aviona za osiguranje zone zabranjenog leta nad Libijom“, te da su se zalihe raketa i bombi sa laserskim navođenjem istrošile. Ovo je potvrdio i spomenuti britanski ministar, rekavši „da vojne snage Britanije i Evrope nisu sposobne da obezbede borbena dejstva vojske koja bi trajala duže od nekoliko nedelja“. Međutim, ključni udar po NATO-u izvršila je Italija, koja je u drugoj nedelji jula 2011. godine tajno povukla svoje avione „garibaldi-551“ iz borbe, nanevši operaciji snažan udar.