Kada su u avgustu 1999. ulice gradova u Srbiji bile prazne zbog straha od totalnog pomračenja Sunca, bilo je jasno ko je kriv. Kada se u septembru 2008. širio strah od kraja sveta zbog LHC eksperimenta u CERN-u, krivac je opet bio nesumnjiv. Kada je u novembru 2009. zavladala epidemija gripa H1N1, bilo je takođe jasno da su mediji krivi za širenje panike. Kad je u februaru 2011. došlo do nuklearne katastrofe posle zemljotresa u Japanu, neko je opet širio neutemeljene strahove.
[You must be registered and logged in to see this image.]Ali, da li su mediji baš zaista jedini krivci za širenje naučnih zabluda? Zašto je naučna nepismenost tako rasprostranjena u Srbiji? Zašto samo u srpskim medijima nema nauke? Ili bar, zašto je nema dovoljno? Sa kojim se izazovima suočavaju oni retki mediji koji imaju redovne naučne rubrike? Kako naučnici mogu da pomognu promociju i popularizaciju nauke? Da li naučnici razumeju kako mediji funkcionišu? Kako uspostaviti bolju komunikaciju i saradnju između medija i nauke?
O svim ovim pitanjima razgovaraće se u četvrtak 28. aprila 2011, u 18 časova, u Galeriji nauke i tehnike SANU. Ovde će biti održana tribina NAUKA I MEDIJI koju organizuje Institut za fiziku u Beogradu u saradnji sa programom „Vreme nauke“ nedeljnika „Vreme“. Gosti tribine NAUKA I MEDIJI su vodeći novinari i urednici u onih nekoliko štampanih beogradskih medija koji poklanjaju pažnju kako izveštavanju o nauci, tako i njenoj popularizaciji.