У трећем и последњем дијелу чланка о Великом посту, који је преузет са сајта www.patriarhia.ru, у основним цртама, се говори о празницима и успоменама светих које празнујему у ово вријеме. Свака недјеља Великог поста посвећена је великим подвижницима и светитељима Православља као и значајним догађајима из историје Цркве. Последњи и велики дани поста, су преживљавање и подсјећање на Спаситељеве последње дане пред искупитељну жртву, распеће, смрт, полагање у гроб и силазак у Ад.

Празници, седмице и особености богослужења уз Велики пост

Велики пост чине Света Четрдесетница (првих четрдесет дана) и Страсна недјеља (тачније 6 дана пред Пасхом). Између њих је Лазарева субота (Врбица) и Улазак Господњи у Јерусалим (Цвијети). Тако Велики пост траје седам недјеља (тачније 48 дана).

Последња недјеља пред Велики пост зове се „Опроштајна недјеља" или „Сиропусна" ( у овај дан престаје се јести сир, уље и јаја). На Литургији се чита јеванђеље (одјељак из Бесједе на гори) гдје се говори о опраштању увреда нашим ближњима, без чега не можемо добити опроштај гријехова од Оца Небескога, као и о посту и о сабирању небеских блага. У складу са овим јеванђелским читањем хришћани имају благочестив обичај да у овај дан једни другима опраштају гријехе, учињене у знању и незнању. Ово је један од најважнијих припремних корака ка Великом посту.

Прва и последња недјеља поста одликују се строгошћу, а богослужења су дужа (него у друге дане).

Света Четрдесетница која напомиње о четрдесет дана проведених Исусом Христом у пустињи, почиње од понедјељка који се назива чисти. Не рачунајући Цвијети у току свете Четрдесетнице остаје пет недјеља које су посвећене особеним успоменама. Свака од седам недјеља назива се по поретку како долазе: прва, друга итд. седмица Великог поста. Богослужбене особености су прије свега у томе што у току читаве свете Четрдесетнице, у понедјељак, уторак и четвртак нема Литургије (ако у тај дан није празник). Ујутро се врши Јутрење, Часови са неким додатцима и Вечерње. Навече умјесто Вечерњег врши се Велико повечерје. У сриједу и петак служи се Литургија Раније освећених дарова, у првих пет недјеља Великог поста- Литургија Св. Василија Великог, која се служи и на Велики четвртак и на Велику суботу Страсне седмице. У суботу током свете Четрдесетнице служи се обична Литургија Јована Златоустог.

У прва четири дана Великог поста (понедјељак-четвртак), навече, у Православним храмовима се чита Велики канон преподобног Андреја критског- богонадахнуто дјело, које се излило из дубине скрушеног срца светога човјека. Православни људи се старају увијек долазити на ове службе које благопријатно дејствују на душу човјека.

У први петак Великог поста (богослужбеним уставом) је одређено да се служи Литургија Раније освећених дарова која се не завршава као у друге дане поста. (Одмах послије литургије) чита се канон св. Теодору Тирону, а на средину цркве се износи кољиво (смјеса куване пшенице и меда) коју свештеник благосиља читајући особену молитву, а затим се кољиво раздаје вијерницима.

У прву недјељу Великог поста врши се такозвани чин „Торжества Православља" установљен при царици Теодори 842.год. као успомена на побједу Православних на Седмом Васељенском сабору. На овај дан постављају се на средини храма полукругом аналоји ( високи столови за иконе ) на које се стављају црквене иконе. На крају Литургије свештенослужитељи врше молебан на пред иконама Спаситеља и Божије Матере, молећи се Господу да утврди у вјери православне хришћане и обрати на пут истине све оне који су одступили од Цркве. Ђакон затим гласно чита Символ вјере, произноси анатему тј. објављује одијељеност од Цркве свих оних који су се осмјелили да изопаче истине Православне вјере. Узглашава се вјечна памјат (сјећање) свим заштитницима вјере који су се упокојили у Православној вјери, а и многаја љета-живима.

У другу недјељу Великога поста Руска Православна Цркве (као и остале Помјесне Цркве Ј.П.) спомиње једног од великих богослова- светитеља Григорија Паламу, архиепископа солунскога, који је живио у XIV вијеку. Сагласно са православном вјером он је учио да за подвиг поста и молитве Господ озарује вјерујуће благодатном Својом Свјетлошћу, каквом је сијао Господ на Тавору. Светитељ Григорије је раскрио учење о сили поста и молитве ради чега је и установљено вршити његову успомену у другу недјељу Великога поста.

У трећу недјељу Великога поста на бденију (на јутрењу Ј.П.) послије Великог славословља износи се на поклоњење вијерницима часни крст. При поклоњењу крсту Црква пјева: „Кресту твојему поклањајемсја Владико, и свјетоје воскресение Твоје поем и славим" (Крсту твоме клањамо се Владико и свето васкрсење Тв оје пјевамо и славимо). Ова пјесма пјева се и на Литургији умјесто Свјати Боже. Црква износи у средини Четрдесетнице вијерницима крст да би напомињући страдања и смрт Господњу одушевила и укрепила оне који посте на продужетак подвига поста. Крст остаје на поклоњењу (на аналоју у цркви Ј.П.) до петка, кад се послије часова, прије Литургије уноси у олтар. Зато се трећа недјеља и четврта седмица Великога поста називају Крстопоклоним.

Сриједа четврте Крстопоклоне недјеље се назива „преполовљенијем" свете Четрдесетнице (или просто речено „средокрстије")

У четврту недјељу врши се успомене Св. Јована Љествичника, који је написао дјело у којем је показао љествицу или поредак добрих дјела, која нас приводе Престолу Божијем.

У четвртак пете седмице врши се такозвано „стојање свете Марије египатске" (или Маријино стајање-народни назив јутрења, које се врши у четвртак пете седмице Великога поста, на којој се чита Велики канон св. Андреја критског, исти који се чита и у прва четири дана Великога поста, и житије преподобне Марије египатске. Богослужење у овај дан траје 5-7 сати). Животопис св. Марије египатске, раније велике грешнице, дужан је да послужи, за све, примјером истинитог покајања и да убиједи све у неизречено милосрђе Божије.

У 2006. години Благовијести су пале у петак пете недјеље Великога поста. То је један од најзнаменитијих и дирљивих за душу хришћанина празник, посвећен вијести коју је донио арханђел Гаврил Дјеви Марији- о томе да ће постати Матер Спаситеља човјечанства. Овај празник увијек пада у вријеме Великога поста. У овај дан се ублажава пост- разрешава се јести рибу и уље. Дан Благовијести понекад се поклапа са празником Пасхе.

У суботу на петој седмици врши се „Похвала Пресветој Богородици". У овај дан се чита торжествени акатист Пресветој Богородици. Ова служба је установљена у Грчкој као благодарност Богородици за не једнократно избављење Њоме Цариграда од непријатеља. Код нас се акатист „Похвала Богородици" врши ради утврђења вјерујућих у нади на Небеску Заштитницу.

У пету недјељу Великог поста врши се успомена преподобне Марије египатске. Црква даје у лицу преподобне Марије Египатске, образац истинитог покајања, ободрење онима који се духовно труде и показује на њој примјер неизреченог милосрђа Божијег према грешницима који се кају.

Шеста седмица је посвећена припреми оних који посте достојном сусрету Господа са гранчицама врлина и сјећању старадања Господњих.
Лазарева субота је на 6 недјељи Великога поста, између Четрдесетнице и Уласка Господњег у Јерусалим. Богослужење у Лазареву суботу издваја се необичном дирљивошћу и значајем, на њему се спомиње васкрсење Исусом Христом Лазара. На јутрењу (у овај дан) пјевају се васкрсни „тропари по Непорочни": „ Благословен јеси Господи, научи мја оправданием Твојим", а на Литургији умјесто „Свјати Боже" пјева се „Јелици во Христа креститстесја, во Христа облекостесја Алилуија".

У шесту недјељу Великога поста обиљежава се један од Дванаест великих празника- Улазак Господњи у Јерусалим. Овај празник се другачије назива: Врбном недјељом, Недјељом Врбице или Цвјетоносном недјељом (код Срба обично Цвијети Ј.П.) На бденију (јутрењу Ј.П.) послије прочитаног јеванђеља не пјева се „Воскресение Христово" већ се одмах чита 50-ти псалам и освећују се, молитвом и кропљењем светом водом, раљсцвјетале гранчице врбе или другог растјења. Освештане гранчице раздају се вијерницима, које са упаљеним свијећама они држе до краја службе, изображавајући побједу живота над смрћу. Од вечерњег на Цвијети отпуст почиње ријечима:" Грјади Господ на волнуиу страст нашего ради спасенија, Христос истини Бог наш".

Страстна седмица

Ова седмица посвећена је успомени страдања, смрти на крсту и погребењу Исуса Христа. Цијелу ову недјељу хришћани су дужни да проводе у посту и молитви. Овај период је жалостан и зато су црквене одежде црне боје. По величини догађаја које спомињемо сви дани Страсне недјеље се називају великим. Особито умилним сјећањима, молитвама и напјевима издвајају се последња три дана.

Понедјељак, уторак и сриједа ове седмице посвећени су сјећању на последње бесједе Господа Исуса Христа са народом и ученицима. Особеност богослужења прва три дана Страсне седмице састоји се у следећем: на јутрењу послије шестопсалмија и „Алилуија" пјева се тропар „Се жених грјадет в полуношчи", а послије канона се пјева пјесма „Чертог Твој вижу Спасе мој". Сва три дана врши се Пређеосвећена Литургија са читањем Јеванђеља. Јеванђеље се чита и на јутарењу.

У Велику сриједу Страсне недјеље врши се успомена издајства Јуде искариотског.

На Велики четвртак навече, на бденију (које је уствари јутрење Великог петка), чита се дванаест дијелова Јеванђеља о страдањима Исуса Христа.

На Велики петак у вријеме вечерњег (које се служи у 2 или 3 сата дана, по традицији која се код нас усталила обично се вечерње служи у 16h Ј.П.) износи се из олтара и полаже на средину храма плаштаница тј. свештено изображење Спаситеља, који лежи у гробу. Тако се врши и успомена скидања са крста тијела Христовог и Његовог погребења.

На Велику суботу, на јутрењи, при погребалном зовњењу звона и пјевању „Свјати Боже, Свјати Крјепки, Свјати Безсмертни помилуј нас" плаштаница се носи око храма, у спомен силаска Исуса Христа у ад, кад је тијелом био у гробу, и побједи Његовој над адом и смрти.

*** Приликом припреме овог чланка коришћене су публикације: „Како се припремити и провести Велики пост" митрополита Јована (Сничева), „ О томе како се проводи Велики пост" протојереја Максима Козлова, „Православни пост" Д. Дементијева и други материјали опубликовани на интернет ресурсима: „Велики пост и Пасха" православног проjекта „Епархија", Завет.ру, Православие.ру, „Радонеж".

Извор: Епархија бањалучка