Преподобни Серафим Саровски

O ТРПЉЕЊУ И СМИРЕЊУ

Свагда треба трпети што год нас снађе, Бога ради са благодарношћу.

Наш је живот - један минут у поређењу са вечношћу, и зато "страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се јавити" (Римљ. 8, 18).

Ћутке подноси када те непријатељ жалости, и Господу откривај срце своје.

Када ти неко вређа част или ти част ускраћује, на све начине настој да му опростиш, по речима Јеванђеља - "и који твоје узме, не ишти." (Лк. 6, 30)

Када нас људи руже, треба себе да сматрамо недостојнима похвале. Када бисмо похвале били достојни, сви би нам се клањали.

Ми свагда и пред свима треба да унижавамо себе, следујући поуци Светог Исаака Сирина: "Унизи себе и угледаћеш славу Божију у себи".

Зато, заволимо смирење и угледаћемо славу Божију. Јер, где се точи смирење, тамо се и слава Божија точи.

Да нема светлости, све би било мрачно - исто тако и без смирења, у човеку ничега нема осим таме.

„Лако је бити захвалан Богу у благостању, али бити благородан у несрећи значи обрадовати Бога и посрамити ђавола. Сваки који претрпи несрећу с благодарношћу Богу, примиће венац мученика."

Љубав искључиво припада Богу, и оним људима који су васпоставили у себи образ и подобије Божије. Преподобни Касијан

Разуман човек пролази овај живот без много новца и имања, док не нађе многоцени бисер који је Исус Христос. Када га нађе, не воли ништа друго на овоме свету. Свети Исаак Сирин

У свету нико не може да напредује док ради мноштво ствари. Старац Пајсије

Уз много посла и брига заборавља се Бог. Фараон је давао много посла и хране Израиљцима, како би заборавили Бога. Старац Тихон ( са Свете Горе )

У молитви није важно њено временско трајање него њен интензитет. Молите се макар пет минута, али за то време се предајте Богу са љубављу и богочежњивошћу. Могуће је да се неко моли читаву ноћ, а неко други свега пет минута, па да ова петоминутна молитва ипак буде изнад оне свеноћне. Ово је, дабоме, тајна, али то вам је тако

ПОУКЕ СВЕТИХ



Свете књиге

Свете књиге читај целим својим срцем јер ћеш из њих научити задобијање врлина и твоја душа ће бити испуњена радошћу и весељем. (Св. Ефрем Синајски)

Границе

Границе између православља и јереси су исписане крвљу. (Старац Јероним Светогорац)

Непријатељи

Живи у миру не само са својим пријатељима, већ и са својим непријатељима; али само са својим личним непријатељима, не и са непријатељима Божијим. (Св. Теодосије Кијевских пећина)

Вера - темељ

Вера је једини благословени темељ живота личног и живота друштвеног и уређења државног. (Св. Николај Жички)

Слобода

Слобода која искључује сваку могућност да погазимо добро - јесте савршена и Божанска. (Св. Филарет Московски)

Слобода Златна

Као чисто платно даје се слобода људима; када је људи упрљају, морају је прати сузама и крвљу. Јер слобода или је чиста или никаква. Или Златна Слобода, нераздвојна од Часног Крста, или никаква. (Св. Николај Жички)

Слобода и зло

На питање како је постало зло? - Василије Велики одговара овако: оно је настало онако како настаје мрак када затвориш очи. Онај ко је створио око није крив што си ти зажмурио и што је за тебе наступила тама. Чему служи слобода? - Она служи томе да можеш да изабереш добро и да уживаш у блаженству, као Анђео и као човек, а не да само луташ по земљи као животиња, или да вегетираш као трава. (Св. Филарет Московски)

Слобода у Богу

Слобода у Богу а не од Бога - то је права слобода, непролазна, животворна, радосна, златна.'' (Св. Николај Жички)

Твој избор

Ко не верује Апостолима тај верује Јуди, Кајафи, Ироду и Нерону - гонитељима Апостола и издајницима истине. Ко не поверује праведницима, томе не остаје друго него поверовати неправедницима. Ко не верује чистима тај мора поверовати нечистима. Ко не верује страдалницима за истину, тај мора поверовати мучитељима и развратницима.

Дан сваки не свиће низашта друго него да се људи определе за једне или за друге. (Св. Николај Жички)

Злато

Ни један пријатељ злата никад није постао пријатељ Христа или људи. (Св. Јован Златоусти)

Жена

Жена својим врлинским животом морално чува целу нацију, али она је и уништава својим неморалом. (Св. Василије Велики)

Задовољства

Као што се разбојници крију по скровитим местима да би оробили пролазника, тако се и ђаво крије у задовољствима да би савладао нашу душу. (Св. Василије Велики)

Време лудила

Време долази када ће људи полудети, и када виде некога ко није полудео напашће га говорећи: ''Ти си луд, ти ниси као ми''. (Ава Антоније Египатски)

Вера и искварен живот

Исправна вера не користи ништа ако је живот искварен. (Св. Јован Златоусти)

Труд

Када је труд на нашој страни одсутан тада и Божија помоћ престаје. (Св. Јован Златоусти)

Ношење Крста

Само кроз драговољно ношење Крста познаје се важност Крста. Ко понесе Крст, тај и сазнаје, да је Крст - Пут, Истина и Живот. (Св. Николај Жички)

''Шта је човјек без Бога? Трска коју ветар љуља. Шта је Србин без Цркве? Ништа! Србин без вере није Србин. Јер, кад кажете хришћанин, кажете свети, кад кажете Србин, исто сте рекли свети, јер је Свети Сава просветио и осветио Србина.
Зашто траје Свети Сава? Зато што је утемељио свет на Јеванђељу! Ниједна религија нема то што Православље има. Ко ће Православље надвладати? Нико! Христос је лепо рекао да Цркву врата адова неће надвладати. Православље има оно што је у Јеванђељу написано Духом Светим, а не човеком. Јесте ли видели символе Јеванђеља? Ко ће правду надвладати? Али, нажалост, не могу се светим звати Срби овакви какви су, који су поземљавили и душу и тело. Треба клекнути пред Богом, па сагледати колико смо залутали, колико смо се о Бога огрешили, треба од Њега измолити благодат да нам просветли разум, да нас пробуди, да нас просвети, да нас освети, да се покајемо и вратимо Богу.''

Овако је говорио отац Мардарије из манастира Режевићи

ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БРАКУ И ВАСПИТАВАЊУ ДЕЦЕ


***
Неопходно је позвати свештенике и молитвама и благословима утврдити супружнике у заједничком животу, да би љубав женикова ојачала и целомудреност невестина оснажила, да би све потпомогло настањивању врлина у њиховом дому, да би се лукавства ђаволска одагнала, а супружници провели живот у радости, уједињени помоћу Божјом.
Свети Јован Златоуст (38,539)

O МОЛИТВИ

Молитва је - пут ка Господу. Призовимо Име Божије и спашћемо се! Ако нам име Божије буде на уснама, спашћемо се.

Молитва нам више од свега прибавља благодат Духа Светога, зато што нам је свагда при руци, као оруђе за њено стицање. Двери молитве отворене су свима - и богатом и сиромаху, и угледном и неугледном, и моћном и слабом, и здравом и болесном, и праведнику и грешнику.

Онај ко је истински решио да служи Господу Богу, треба да се вежба у сећању на Бога и непрестаној молитви Исусу Христу, говорећи умом: "Господе, Исусе Христе, помилуј ме грешног!" У поподневним часовима, може се ова молитва говорити овако: "Господе Исусе Христе, Сине Божији, молитвама Богородице, помилуј ме грешног!" Или се може прибегавати баш к Пресветој Богородици, молећи се: "Пресвета Богородице, спаси нас!" (или говорећи анђелски поздрав: "Богородице Дјево..."). Човек који се у томе вежба и клони расејаности и чува мир савести, може да се приближи Богу и са Њим саједини. Јер, по речима Исаака Сирина (Слово 69), ми се Богу не можемо приближити, осим уз помоћ непрестане молитве.

Можеш, дакле, сасвим добро да се при раду молиш, у ходу исто тако, па чак и у постељи. Главно је да непрестано у срцу призиваш Господа свога и да не заборављаш да се пред Њим и Његовом Пресветом Мајком клањаш до земље.

Призивањем Имена Божијег наћи ћеш покој, достићи чистоту духовну и телесну, у тебе ће се уселити Дух Свети, Источник свију добара, и Он ће те руководити у светињи, у сваком благочашћу (побожности) и чистоти.

Начине молитве веома је добро разврстао Свети Симеон Нови Богослов (Добротољубље I, стр. 62 - Слово о трима начинима молитве). Њено достојанство, пак, врло је добро изобразио Свети Јован Златоусти. Велико је оружје молитва, вели он, благо непропадиво, богатство никада неисцрпиво, лука безбедна, молитва је узрок тишине, корен и источник и мати непребројних добара.

Да би се стекао дар молитве, потребно је много (с)трпљења. Ко одбија да стекне (с)трпљење, узалуд је постао монах. Као што војник не иде у рат без оружја, тако ни монах не може да почне свој манастирски живот ако се не наоружа (с)трпљењем... Без молитве монах умире као риба без воде. Од монаха који не зна да врши Исусову молитву - ништа. Бог слуша ум наш, па отуд они који спољашњу молитву са унутарњом не повежу, и нису монаси него - нагореле главње.

Ако се на молитви деси да се умом занесемо и да нам ђаво поткраде мисли, треба да се смиримо пред Господом Богом и да молимо за опроштај: Господе, речју, делом, мишљу и свим својим осећањима сагреших Ти!..."

У цркви на молитви стој затворених очију са унутарњом пажњом, а очи отварај само ако те хвата униније, или ако те сан притисне и наводи на дремеж - тада очи треба да управљаш на икону и свећу која пред њом гори.

Гледајући на свећу која гори, особито када стојимо у храму Божијем, подсећајмо се на почетак, ток и крај свога живота, јер као што се свећа топи, тако се сваким треном скраћује и живот наш, приближавајући се крају. Та мисао помоћи ће нам у храму да нам пажња мање лута и да се молимо усрдније и да настојимо да живот наш пред Богом личи на свећу од чиста воска, која не одише нечистотом примеса...

Треба вазда настојати да се мислено не расејавамо, јер се кроз расејавање мисли душа удаљава од сећања на Бога и љубави Његове, по дејству ђавола. Како каже Свети Макарије: сва брига нашег противника јесте да нашу мисао одврати од сећања на Бога и страха Божијег и љубави (Слово 2, гл. 15).

Када ум и срце буду сједињени у молитви и када се мисли душе више не буду расејавале, срце ће се згревати топлином духовном, у којој ће просинути Светлост Христова, испуњавајући миром и радошћу унутарњег човека.

За све треба да захваљујемо Богу и треба да се предајемо вољи Његовој. Богу такође треба да приносимо све своје мисли, речи и дела, и да настојимо да све то служи само богоугађању.

ПОУКЕ ПРЕПОДОБНОГ СЕРАФИМА САРОВСКОГ

O СУЗАМА




Сви свети монаси који су се одрекли света, целога су живота плакали у очекивању вечне утехе, по уверавању које нам је пружио Спаситељ света: "Блажени они који плачу, јер ће се утешити" (Мт. 5, 4). Исто тако и ми треба да плачемо ради отпуштања греха наших. У то нас уверавају речи Порфироноснога (цара Давида): "Који ходе, хођаху и јадиковаху, бацајући семење своје. Када, пак, буду долазили, доћи ће са радошћу, носећи снопове своје" (Пс. 125, 6). И речи Светог Исаака Сирина: "Окваси образе своје плачем очију својих, да почине на теби Дух Свети и омије те од скврни злоће твоје. Умилостиви Господа свога сузама, да дође к теби!" (Слово 68, О одречењу од света).

Када на молитви плачемо, па нас спопада неки смех - то долази од ђавољег лукавства. Тешко је схватити потајно и препредено деловање нашег непријатеља.

Срце онога коме теку сузе умиљења, обасјавају зраци Сунца Правде, Христа Бога.

Ми сви сваки дан перемо очи водом, да би што боље видели овај свет. Морамо и душу прати покајањем и молитвом сваки дан и сваки час, да би што боље могли видети Бога. Ако нам само неколико дана прашина греха лежи необрисана на души, ми почињемо бивати слепи за Бога и хладни према Богу.

Не плаши се људског презира и клевете. Свако ко побожно хоће да живи биће гоњен, клеветан и презиран.-Свети Антоније Велики

Ђаво свакодневно сплеће замке души, намећући јој зле мисли које су фино примамљиве и услађавају. Чувај их се као живе ватре. Чим се појави таква мисао онда је гони од себе молитвом, сузама, уздржљивошћу и бдењем.

Уздржањем не називамо потпуно уздржавање од хране ( то би било насилно разрушење живота), него уздржавање себе од сласти, од страсти и порока. Нема користи уздржавати се од јела, а не уздржавати се од сваке страсти и од лукавих и сујетних помисли.
Свети Василије Велики

"Заповест је Господња да не останемо неми у временима кад је вера у опасности. Када је вера у питању нико нема право да каже, ко сам ја? Нико нема право да каже није моја ствар или то ме не занима.
Камење ће завикати а ти зар да останеш нем и незаинтересован?
„Боље ти је дати да ти се језик отсече, него ли ћутати када покушавају праву вeру да искваре“
(Св. Теодор Студит)

Голубови се удаљавају са места на коме завлада нечистоћа и пчеле се клоне дима; тако се и благодат Божија удаљава од срца којим блуде нечисте мисли и у коме се, да тако кажемо, диме зле жеље.
Постоје четири ствари којима се подстиче похота тела: претерани сан, обилна храна, празнословље са шалама и разметљивост
(Авва Исаија).

За оне који пристају на блудне помисли и наслађују се њима, нема наде на спасење; напротив, они који не пристају на њих, него им се из све снаге противе и моле се, добијају венце од Бога.
Наш нечовечни непријатељ и подстрекач на блуд, представља Бога човекољубивим, говорећи како Он показује велико снисхођење према овој страсти као природној. Али, обрати пажњу на тог препредењака, па ћеш видети како он одмах након почињеног греха Бога представља другачијим – као праведног и неумољивог. Први наговор даје зато да би нас увукао у грех, а други зато да би нас бацио у очајање
(св. Јован Лествичник).

Иако имаш супругу, чувај се жена.
Бој се као пакленог огња чавки намазаних, јер оне често и од царских ратника начине слуге сатанине
(св. Серафим Саровски).

Не могу се заједно украшавати и тело и душа.
Није достојно разумног човека да украшава тело и да се стара само о његовом благостању. Телу треба пружати онолико колико је неопходно, како би добро служило души
(св. Василије Велики).

Покајање за неки учињени грех, између осталог, састоји се и у томе да
га човек више не чини. Као што за сваку болест постоји лечење, тако и
за сваки грех постоји покајање.




Покајање за неки учињени грех, између осталог, састоји се и у томе да
га човек више не чини. Као што за сваку болест постоји лечење, тако и
за сваки грех постоји покајање.Св.Серафим Саровски


Не гледај на туђе грехове и не понашај се непријатељски према ономе ко
греши, ни у себи, ни споља, него имај пред собом своје грехове и усрдно
се кај због њих, сматрајући себе заиста горим од свих; моли се са
љубављу за оне који греше, знајући да смо сви склони сваком греху.


Када на твоје очи људи падају у разне грехове против тебе, против
Господа, против ближњих и против себе самих – не озлојеђуј се на њих,
јер је и без тебе много злобе у свету, него их искрено жали и опраштај
им када те вређају, сам себи говорећи: Оче, опрости им, јер им грех
смета, не знају шта чине!


Ако некога презирем, мрзим, то значи да себе безаконо узвишавам,
безаконо волим, то јест по телу. Непрестано нам ласка срце наше, тајно
нас узвишавајући, а ближње унижавајући. Али треба непрестано
сагледавати властите безбројне грехе да бисмо себе осуђивали,
оплакивали као духовног мртваца. Тада нећемо имати времена да
примећујемо туђе погрешке и да због њих осуђујемо ближње или да их
презиремо, тада ћемо их поштовати, јер ћемо увидети да су у много чему
неупоредиво бољи од нас.

Буди хришћанин у срцу, то јест буди увек искрен у молитви, у понашању
према ближњима, увек веруј, надај се, буди кротак, незлобив, према
свима добронамеран, праведан, неграмзив, саосећајан, милостив, уздржан,
целомудрен, трпељив, покоран, храбар.


Сечиво бола које нехотице заријеш у туђе срце, ући ће и у твоје срце,
по строгом закону узвраћања по делима нашим: каквом мером мерите,
онаквом ће вам се мерити (Мт. 7, 2). Ако не желиш бол, не наноси га
другоме.



ПОСАО У РУКАМА , МОЛИТВА У УСТИМА.




‎"Ко заборави Бога , тај преузима на себе
Божје бриге , а Божје бриге нису за нејака леђа људска. Старајте се да
имате Бога за пријатеља и небојте се ништа". Свети Владика Николај
Велимировић

Ако си пао, са љубављу се предај Христу



Немој гледати шта други чине. Гледај себе. Гледај како ћеш заволети Христа.
Није твој посао да исправљаш друге. Нека се духовник стара о томе. Ти, међутим, треба да се молиш за друге. Па ако негде заблуде, моли се да их Бог просветли и да се врате на прави пут. То се не може поправити речима, него само молитвом
Старац Порфирије Кавсокаливит



Плашим се, Старче, да се оженим. Можда ће ми запасти нека рђава жена.
- Па, рђава жена може ти бити прилика да "зарадиш" рај.Старац Порфирије Кавсокаливит


Старац ми је рекао:Треба да се молимо отворених очију.Зашто не затворених очију? - упитао сам га.Зато, чедо моје, што овде није реч о хипнози. Кад се ја молим да помогнем некој души, неком човеку, чиним то отворених очију. И све што говорим, говори, у ствари, Дух Свети. Оно што ми Он открије, то говорим. .Старац Порфирије Кавсокаливит



Не тражим од Бога да ми буде добро. Само да ми опрости грехе.Старац Порфирије Кавсокаливит



Чедо моје, Христос је рекао да љубимо и своје непријатеље. Схваташ ли то? Велика је ствар да волимо све људе и да се молимо за њих. Ђаво искушава једног од твоје сабраће. Чини га немирним и нагони га да изазива пометње. Ако остали нису спремни за молитву, немир се преноси на све њих.Са друге стране, ако се један од сабраће моли за остале, немир бива спутан.Старац Порфирије Кавсокаливит


Ако будемо хтели да идемо за Христом, и овај живот на земљи биће нам уз Христа радост без обзира на тешкоће. С тим у вези апостол Павле каже: Радујем се у својим страдањима. То је наша религија. У том правцу треба да идемо. Не састоји се она толико од формалних обавеза колико од решености да живимо са Христом. Када ти то пође за руком, шта би друго хтео? Задобио си све. Живиш Христом, а Христос живи у теби. Све је потом веома лако - послушност, смиреност, мир у души.Старац Порфирије Кавсокаливит



„Свети Дух и сад, као што је било и онда, жели да уђе у наше душе, али поштује нашу слободу; не жели да је преступи. Он чека да му ми сами отворимо врата, и тада ће ступити у нашу душу и преобразити је„.Старац Порфирије Кавсокаливит



Што год радиш принудно, на силу, ствара велико зло у твоме бићу и у твоме делању....


Два су пута која нас воде ка Богу: један тежак и заморан, на којем предузимамо жестоке напоре против зла, а други лак, испуњен љубављу. Многи су изабрали онај први, тешки пут и пролили крв своју да би добили Духа Светога, све док нису доспели до велике висине. Ја мислим да је краћи и безбеднији овај други пут, пут љубави.
Саветујем вам да и ви идете њиме.



ШТА СВЕ ЧИНИ ЉУБАВ БОЖЈА И ПРОМИСАО БОЖЈИ



Можете, дакле, да вршите један другачији подвиг: да изучавате реч Божју, да се молите и да за циљ пред очима имате напредак у љубави Божјој, у љубави према Богу и Цркви. Не упињите се да изагнате мрак из собе ваше душе. Отворите неку рупицу да уђе светлост, па ће мрак побећи.


Христос је живот, Извор живота, Извор радости, Извор светлости истините, све и сва. Ко љуби Христа и ближње, тај има живот, тај живи пуним животом. Живот без Христа јесте смрт; јесте пакао, а није живот. Живот без љубави - то је пакао. Живот је Христос. Љубав је живот Христов. Или ћеш бити у животу или у смрти. Трећега нема. Избор зависи од тебе.




Када човек духовно узнапредује и уђе у љубав Божју, шта ће му онда страх? Што год чини, он то чини из љубави, а то има много већу вредност него страх. Бити добар због страха од Бога, а не из љубави према Њему - у томе баш и нема неке вредности.


Не тражим од Бога да ми буде добро. Само да ми опрости грехе.
Често те се сетим и молим се за тебе говорећи: "Господе Исусе Христе, помилуј ме".


БОГ ТЕ УВЕК ЧУЈЕ КАД МУ СЕ МОЛИШ

Немој никад ни помислити, да те Бог не чује, кад му се молиш. Он чује наше мисли као што ми чујемо гласове и речи један другога. А ако ти не чини одмах по молитви, то је или зато што му се недостојно молиш, или зато што иштеш нешто што ће ти бити погубно, или пак зато што Он по мудрости и домостројству свом одлаже испуњење твоје молбе до подеснијег тренутка. Отац Јован Кронштатски пише: "Као што ми кроз електрични телеграф брзо општимо с лицима, удаљеним од нас, тако кроз живу веру, као кроз какав телеграф, ми брзо општимо с Богом, с анђелима и светитељима. Пусти по телеграфу вере молбу своју к Богу или светитељима и одмах ћеш добити одговор."
И опет на другом месту пише: "Бог и створени духови и душе усопших и живих људи — то су бића мислена, а мисао је брза и некако свуда присутна. Помисли од свег срца о њима, и они ће ти бити присутни, и то Бог свагда неопходно, а остали по дару и власти Божјој."
Свети НИКОЛАЈ



Могуће је и у најтежим временима да човек живи по Богу, као што у најлакшим временима може да упропасти своју душу (Патријарх Павле).


Како се осећа човек са Христом у срцу? Осећа се у робству слободан, у тамници као на светлости, у сиромаштини богат, у немоћи снажан, у простоти мудар, у смртном телу као бесмртан, у границама времена и простора као вечан и бескрајан.СВЕТИ АТАНАСИЈЕ ВЕЛИКИ

Нико није верник ....док не пожели свом брату оно што жели себи...



“ Са својим пријатељима радим исто што и са својим књигама. Хтео бих да су онде где их могу наћи, али се ретко њима користим.”
Св. Николај Велимировић


Јесу ли те људи увредили? Јесу ли ти се непријатељи осветили а пријатељи те изневерили?
Не тугуј, него се сети Христа! Он је трпео више увреда, непријатељи су се њему страшније светили, а у последњем часу сви су Га пријатељи напустили. Он је праштао и био је увек спокојан. Кад је на крсту издисао, молио је Бога, да опрости онима који Га на крст заковаше! Како је то пространа и велика душа!
Опрости и ти! Мање су увреде, које ти подносиш. Освета је у мојим рукама, рекао је Бог. Сети се, да има пуно створова теби равних, који од тебе посведневно примају увреде. Ти то не осећаш, али они знају и трпе. Христос никога није увредио. Он је мрава на путу обилазио, па је ипак драговољно сносио многе увреде од људи. А ти не можеш да отрпиш увреде, ти, који их са сваком стопом наносиш своме ближњему. Треба да знаш, да погрешке, које према теби чине људи, чине их из слабости своје, и онда ће ти лако бити опростити им. Научи се, да сажаљеваш грешнике, а не да их осуђујеш. Онај који греши сажаљења је достојан, јер он греши зато, што не може себе да савлада, да не греши. То су људи слабе воље, од малена рђаво упућени. Они сами највише пате од свога греха. Место срџбе на њих, боље је пружи им какав добар савет. Није јунак, који може да учини зло, него, који га може да отрпи. Ко опрости већи је од онога, који се наљути.Св. Николај Велимировић



"Од ближњега долази нам и живот и смрт." Св. Антоније



Не очајавај ако си се показао маловеран. И Петар је био маловеран, те се временом укрепио у вери те је био у истини тврд као стена.
Свети владика Николај



Бог ће, кад дође време, све да уреди; најбоље је - предавати се Његовој светој вољи и не размишљати о сутрашњем дану када нема неког посебног разлога да се о њему размишља. Многи међутим својом маштом или бригама живе у будућности, испуштајући садашњост из руку.
Свети Игњатије Брјанчанинов


Сваки тренутак мога живота је Божији, зашто се онда бојати ма кога и ма чега осим Бога? свети Јустин Ћелијски

Молитвољубље непрекидно појачава наше Богољубље. Отац Јустин Ћелијски


* ТРУДИТЕ СЕ! *

Да проведете дан свој (свето) без греха.Не повређујте ближњега, мирећи се са његовим евентуалним недостацима, потпуно и напрегнуто осећајући стално и невидљиво присуство Бога, овде и сада. Пазите да у вашим животима не буде ничега што не озвире из личности. Старајте се да живите као да треба да дате одговор за сваки покрет вашег срца и вашег ума. Нека ваш дух и дању и ноћу пребива тамо где се налази Христос. Нека свако, тамо куда га је Бог сместио, настоји да стекне Духа Светога, а Бог ће учинити остало. Архимандрит Софроније





Каква те год туга обузела, каква год те болест задесила, колико год неподношљив твој живот био - свагда притичи Царици Небеској, са сузама је моли за помоћ, и Владичица ће те услишити и помоћи. Јер је њој све могуће. Отац Тадеј




Нема лукавства на земљи ни у паклу које може надмудрити вечну Небеску Мудрост. На многим мегданима Она изгледа тучена, у очима оних који мисли да је битка окончана. Али, Она надалеко гледа, и види у даљини дан Своје Победе.


"Срце Хришћанина треба да љуби све што је прихватила и заволела Света Црква. Испуњавај оно што је Црква одредила на седам Васељенских Сабора. Тешко човеку који и једно слово дода или одузме."
Св. Серафим Саровски Чудотворац.



Проћи ће све, али душа, образ и оно што је добро остају заувек!
Патријарх Павле



Човеков пут према Богу испуњен је великом борбом.Дух подвижника који тежи ка вечној Божанској љубави,да би постао заиста разуман и способан за ту љубав,неизбежно пролази кроз читав низ искушења.
Архимандрит Софроније

"Добро је избегавати разлог греха. Човек који се налази близу повода за грех, налик је ономе ко стоји на ивици дубоке провалије и ђаво га увек, кад год пожели, лако може гурнути у њу. Али ако смо телом удаљени од повода за грех, онда бивамо налик ономе ко стоји далеко од провалије. Ако би нас ђаво и повукао у провалију, док нас вуче ми можемо да пружимо отпор и Бог ће нам помоћи". Разлози греха, поводи за њега саблазни - су следећи: вино, жене, богатство, здравље (претерано) тела, власт и почасти. "To нису греси сами по себи - каже свети Исак Сиријски - али наша природа због њих лако пада у грех, зато човек треба пажљиво да их се чува." Преподобни Пимен Велики

"Подвижнику је од свега најпотребнији трезвен ум". Вино лишава човека способности да чува ум у трезвености. Када подвижник буде подвргнут деловању вина, његовом ослабљеном и помраченом уму приступају противници, а он више нема снаге да им се супротстави. Свезан деловањем вина он бива одвучен у греховни понор! Плодови дуготрајног подвига пропадају у трену: јер Дух Свети одступа од оскврњеног грехом. Ето због чега је преподобни Исаија, египатски отшелник, рекао да се они који воле вино никада не удостојавају духовних дарова: да би ти дарови могли да пребивају у човеку, потребна је постојана чистота, која је могућа једино уз постојану трезвеност. Пимен Велики

"Заволи убогу одећу, како би уништио помисли које ничу у теби: мислим на гордост срца". Онај ко љуби сјај не може да задобије смирене помисли, јер се срце изнутра чува у складу са спољашњим држањем.

Одећа, по могућству, треба да буде једноставна, али пристојна и уредна. Почетник мора да држи то правило, јер се његова душа својим стањем саображава стању тела, и не може у себи да сачува покајне осећаје када је тело украшено раскошном и сјајном одећом. Од раскошне одеће код подвижника се јавља сујета и страственост, његово тело оживљава за блудне осећаје и покрете. Грешнику не доликује да има лепу одећу, јер ће бити налик окреченом и позлаћеном гробу, који је споља светао и богат, a у њему смрдљиви леш.
Свети Игњатије

Они који љубе свет, за време земаљског живота Богочовековог, своје злочине крунисали су одбацивањем Христа и богоубиством (Мт. 23,32); a у последња времена света крунисаће их примањем антихриста и одавањем божанске почасти њему (Јн. 5,42). Страшна је љубав према свету! Она се на неприметан начин увлачи у човека, a када се увуче, постепено постаје његов сурови и неограничени господар. Људи су се постепено припремили и стекли душевно расположење способно за богоубиство; и сада се постепено припремају, стичући расположење и карактер који су у стању да приме антихриста (2. Сол. 2,7).
Свети Игњатије

Ако претрпиш губитак, или ма на који начин будеш лишен ствари које теби припадају и тиме се ожалостиш, немаш страха Божјег. Ако те хвале и ти са задовољством примаш похвалу - немаш страха Божјег. Ако о теби кажушто неистинито и ти се смутиш - немаш страха Божјег. Ако у разговору са браћом тражиш да твоја реч буде изнад речи других - немаш страха Божјег.Ако практикујеш да посећујеш славне овог света, да би направио познанства и пријатељства са њима - немаш страха Божјег.Ако се не обрати пажња твојим речима и ти се нађеш увређен због тога немаш страха Божјег.Побројани знаци показују, да је жив стари грешни човек у хришћанину, који је њиме загосподарио.
Св.Николај Жички



Докле достигнемо сви у јединство вјере и познање сина Божјега, у човјека савршена, у мјеру узраста пуноће Христове (Еф. 4, 13).

Јединство вере, браћо, и познање Сина Божјег, Господа Исуса Христа Спаситеља, сједињује два човека у једног човека, хиљаду људи у једног човека, и многе милионе људи у једног човека. Јединство вере у Христа Господа, и право православно познање Христа Господа, сједињује људе јаче него крв, јаче него језик, јаче него све спољашње околности и материјалне везе. Кад многе душе једно исто мисле, једно исто хоће и једно исто желе, онда су те многе душе као једна душа, једна велика и моћна душа. Телесне разлике при томе мало значе и мало се узимају у обзир. Тако једнолике душе зидају се у човјека савршена, у мјери узраста пуноће Христове. У савршеној целини савршени су и делови. Свака хришћанска душа јесте део човјека савршена. Христос је човек савршен, коме је црква тело тајанствено. Он испуњава Собом сваког верујућег у Њега према мери узраста свакога. Он је пуноћа над пуноћама, извор живи, који тече и пуни сваку достојну празнину. То јест, у колико се човек испразни од свега што није Христос, у толико Христос улази у њега и испуњава га. О браћо моја, потребна је дубина смирења поред јаке вере, да би се Жива Вода улила у нас. И у природи гледамо, да ниско земљиште вода лакше натапа. Што год је ниже смерно понижење наше пред Господом Исусом, то се драговољније Он спушта у нас, натапа нас Својом животворношћу и испуњава нас као сасуд Свој пуноћом својом бесмртном. О Господе Исусе, пуноћо живота, мудрости, красоте и сласти, помози нам понизити се пред величанством Твојим Божанским, да би се удостојили Твоје посете. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Св.Николај Жички