SUJEVERJE - KLANJANJE ĐAVOLU

SVETI OCI O SUJEVERJU - PRAZNOVERJU

Ne primaj lažne glasine da ne bi učestvovao sa bezbožnikom u svedočenju nepravednom (2. Mojs. 23,1).

Težak greh protiv prve zapovesti Božiječine oni koji se drže sujeverja. Sujeverje ili praznoverje je verovanje koje ni načemu nije zasnovano i nedostojno je pravih Hrišćana. Sveti Oci i učitelji Crkvečesto su upozoravali na predrasude i sujeverja kojima su se nekada zanosili rani Hrišćani.

Колико су људи у Србији сујеверни?

Сујеверје представља неразумна веровања да су збивања у будућности узрокована одређеним радњама, без логичног узрочно - последичног односа између тих радњи и догађаја у будућности - опште је прихваћена дефиниција сујеверја.
Сваки народ у свом фолклору има одређене врсте сујеверја, а нека су толико јака да су постала и обележја савремене поп - културе. Да ли ћете бити сујеверни зависи искључиво од вас самих, ваших убеђења, васпитања и околине и којој сте одрастали. Статистике кажу да само 30% људи није сујеверно, али истраживачи упозоравају да у тај број нису урачунати они који верују, али не желе то да признају. Сујеверје је нешто са чим се сусрећемо сваког дана. Колико сте само пута видели да мајка просипа воду за сином који иде на испит, како неко пљује када види црну мачку, чули како за све нове почетке требате изабрати понедељак, или да млада на свом венчању треба да има нешто ново, нешто старо, нешто позајмљено и нешто црвено. Да ли познајете некога ко устаје на десну ногу и никада петком не сече нокте? Било да верујете или не, подаци говоре да је у Србији чак 2/3 становништва сујеверно. На листи најупечатљивијих веровања су да црна мачка и разбијено огледало доносе несрећу, детелина са четири листа, потковица и куцање у дрво среће, да не треба пролазити испод мердевина, као и да је петак тринаести најбаксузнији дан у години...Али, да ли сте знали где је све почело и како су се та веровања дубоко укоренила у нашем народу? Ево тумачења које ће вам, можда, помоћи да их се ослободите или да још чвршће поверујете.

КУЦНИ У ДРВО - ДА НЕ ЧУЈЕ ЗЛО

У нашим крајевима ово је најзаступљенији вид сујеверја. Сваког пута кад неко прокоментарише нешто добро, или се догоди повољан преокрет, куцне у дрво и каже: 'Да не чује зло'. Ово се заснива на старом веровању да су богови живели у дрвећу. Када је неко долазио да моли за нешто, ритуал је захтевао да најпре додирне кору. Постојало је веровање да око дрвећа облећу духови који су љубоморни на људску срећу, а куцање у стабло имало је сврху да заглуши уши духовима, како не би чули лепе жеље.

ПРОЛАЗАК ИСПОД МЕРДЕВИНА

У неким азијским земљама осуђенике на смрт вешали су тако што су конопац везивали за седму пречагу мердевина прислоњених о стабло дрвета. Пошто се веровало да је смрт прелазна, људи су се добро чували да не пролазе испод мердевина, јер су веровали да ће тако сигурно ухватити смрт. И у другим крајевима света људи избегавају да прођу испод мердевина. Један од разлога је што мердевине наслоњене на зид чине троугао са подом и зидом, што је симболизовало живот или бога. Тај симбол сматран је за светињу, па би пролазак кроз њега био највеће скрнављење. У сваком случају, психолози тврде да нормална количина сујеверја није опасна, али и да је аутосугесија веома моћна, па да због тога пазите у шта верујете, јер су многи догађаји само последица тога на који начин пројектујемо сопствене мисли и осећања.

РАЗБИЈЕНО ОГЛЕДАЛО - СЕДАМ ГОДИНА НЕСРЕЋЕ



Прва огледала које је човек користио, нису ни могла да се разбију, јер их је чинила мирна површина воде. Без научног знања о природи, човек је мислио да је његов одраз у води - његово друго ја, односно његова душа. Када су касније направљена стаклена огледала, њихово разбијање значило би и озбиљну повреду душе. Стари Римљани су веровали да се човеков живот обнавља сваких седам година. Пошто је разбијањем огледала тај живот био угрожен, требало је чекати управо седам година да би се обновио.

ДЕТЕЛИНА СА ЧЕТИРИ ЛИСТА

Постоје неколико легенди које прате ово веровање. Једна од легенди каже да је Ева, када је напуштала рај, понела са собом детелину. Ипак, много пре него што се појавила прича о Адаму и Еви, старокелтски свештеници - друиди, веровали су да детелина са четири листа има магијска својства. Једно од веровања било је да свако ко пронађе детелину са четири листа добија способност да види зла бића као што су вештице и нечастиви, и на тај начин може да их избегне. Према другом тумачењу, детелина са четири листа доноси срећу зато што представља крст, али не религијски крст, већ соларни крст. Наиме, људи су некада користили сунчев крст за оријентацију - једна права линија крста показивала је место на којем Сунце излази или залази, а друге две показивале су север и југ. Пресек ових линија чинио је соларни крст, који личи на детелину. У стварности, детелина са четири листа је, заправо, обична детелина, али са дегенерисаним геном који одређује број листова. Потражња за овим симболом среће данас је тако велика да су неке узгајивачнице успеле да одгаје сорте детелине у којима се овај ген често јавља, па тако данас можете да купите семе и да добијете читаву башту пуну срећне детелине.

ПОТКОВИЦА - СИМБОЛ СРЕЋЕ

Веровања да потковица доноси срећу, потиче од веровања у симболе полукруга и Месечевог српа. У ранијим религијама веровало се да полукружни облик поседује магијске моћи и да има способност заштите. Такође, у Грчкој у 4 веку, коњи су биле свете животиње, па су њихове потковице сматране за предмете који доносе срећу.



Потковице су прављене искључиво са седам рупа за ексере, јер се веровало да тај број има магијску моћ. По једном тумачењу, потковица треба да буде окренута отвором нагоре, па ако се нечастиви сувише приближи биће ухваћен и уништен магијском снагом. По другом, потковицу треба окренути отворо надоле, како би срећа из ње стално цурила у дом.

ПЕТАК ТРИНАЕСТИ - БАКСУЗЛУК

Сматра се да је петак 13. несрећан дан за све људе, осим за оне које су рођени тог дана. У петак је Ева понудила јабуку Адаму, започео је Велики потоп, прекинута је градња Вавилонског торња, Исус Христос је разапет у петак, а на тајној вечери је било 13 људи. Иначе, још пре него што је Библија написана, петак је сматран за важан дан. Људи су се петком посвећивали посебним ритуалима у којима су повезивали своја божанства и молили их за добру жетву, здравље и срећу. Петак су некада људи ѕвали и ''вештичји сабат'', јер се веровало да су се сваког петка дванаест вештица састајале са нечастивим, а то је тринаест злих душа на једном месту, што је довљно за велико зло. У британској традицији дешавала су се јавна вешања. Зато се спој петка и тринаестог у месецу сматра најгором могућом комбинацијом. Колико је ово веровање и данас јако, сведоче појмови трискаидекафобија - у психологији означава ирационални страх од броја 13, као и параскевидекатријафобија - страх од петка тринаестог.



ЦРНА МАЧКА И НЕСРЕЋЕ

Корен овог веровања је у Енглеској. Краљ Чарлс 1 је толико волео свог љубимца, црног мачка, да је наредио да га чува посебна стража. Онога дана кад се мачак разболео и угинуо за владара је све пошло наопако, па је већ следећег дана изгубио власт и био ухапшен. Од тог догађаја створена је легенда по којој су црним мачкама приписиване мистичне моћи. Ове шивотиње чуване су и на бродовима морепловаца и у домовима, а њихово кретање, веровали су, одређивао је судбину и брода и морнара. Даљи развој веровања уобличио је оно што је и данас раширено код многих народа, па и нашег. Онога дана када се морнар припремао за пут, укућани су гледали какву ће му срећу прорећи црна мачка, јер се веровало да она зна шта га чека. Ако би кренула од њега ка вратима, симболично показујући му пут, био је то добар знак и он је полазио безбрижан, али ако би му пресекла пут, то је значило да га на пут чека несрећа. Такође, постоји веровање да је црна мачка бола помоћник вештице и да се после седам година претварала у нечастивог. Тако је црна мачка, полако, али сигурно постајала симбол несреће.



АМАЈЛИЈЕ И ВИШЕ СИЛЕ

Амајлије су магијски посвећени предмети који се чувају од утицаја злих сила, док је основна намена талисмана изазивање, подстицање и остваривање потреба, жеља и циљева. Према веровањима, амајлије привлаче и окупљају све силе, делујући на свим космичким плановима, па су нека врста комуникација између човека и виших сила. Сматра се да могу очувати здравље, срећу и благостање, даровати снагу, животну свежину, мудрост, свест и живот без стреса. Већина људи стално носи неку амајлију, или више њих. Многе од тих амајлија призводе се серијски и продају масовно, па тако, на пример, постоје амајлије за сваки хороскопски знак, црвени кончићи који се стављају бебама око руке, каменчићи против болести, за срећу и успех...Ипак, стручањаци за амајлије тврде да праву употребну и практичну вредност имају само персонализоване, односно наменски израђене амајлије. У многим земљама света не може се ни замислити живот без амајлија, а деца их добијају чим наврше 40 дана. Обично се носе у кожним кесицама или медаљонима око врата, руке, струка или бедара и ретко се скидају. Најпопуларнија амајлија у свету је ''зечја шапа'' , за коју се верује да доносе срећу, док се у Србији најчешће носе медаљони са ликовима светаца, привесци у облику детелине са четири листа и бројанице.



СТАХ ОД БРОЈА 13

Колико се број 13 сматра баксузним говори и чињеница да многи светски аеродроми немају писте, излазе, нити седишта у авиону под тим бројем. У многим болницама и хотелима често не постоји соба број 13, а у Фиренци куће које се налазе између бројева 12 и 14 означене су бројем 12 и по. У холандском граду Утрехту, на железничкој станици, не постоји перон са бројем 13, као ни аутомобил са тим бројем у Формули 1. Уклоњен је пошто су два возача болида број 13 погинула у удесима. Многи тридескафоби упиру прстом и у неуспелу мисију свемирске летелице Аполо 13. Више од 80% светских небодера нема 13. спрат, док се у неким земљама као што су Америка и Канада, спрат означава као 12а. Процењује се да је светска економија сваког петка 13. изгуби више од 900 милиона долара због тога што људи тог дана избегавају своје уобичајне активности.

Mislim da je od 100 posto,bar njih 80 sujeverno.Ljudi imajte veru u Gospoda,ON je taj koji otklanja svako sujeverje.

Ко верује у Христа,у његовом срцу нема места за сујеверје,....

Помаже Бог!

Желео бих укажем на један врло погрешан обичај који је распрострањен у многим крајевима, а то је да нововенчани праве прославу на дан Светих 40 Мученика Севастијских - Младенаца чији празник је увек у току Часног Поста и да тим поступком сами чине велики грех а и друге наводе на грех. Наиме ово је обавезно и како сам чуо од разних да ко "не прослави" неће дуго бити у браку. Занима ме да ли сте се суретали са овим обичајем и да ли сте успели да укажете на штетност истог?

Свако добро.

Jesmo svakako, ali prosto nemoguce je nekim ljudima objasniti da pravoslavna vera nije trradicija, nije obicaj, vec ziva vera, zivi odnos sa Bogom. Kod pojedinih se vera svela na obozavanje pepela a ne na odrzavanje vatre.

Volela bih ako neko zna da podeli sa nama jos neke zablude i sujeverje kod nas Srba.

Марко ::

Помаже Бог!

Желео бих укажем на један врло погрешан обичај који је распрострањен у многим крајевима, а то је да нововенчани праве прославу на дан Светих 40 Мученика Севастијских - Младенаца чији празник је увек у току Часног Поста и да тим поступком сами чине велики грех а и друге наводе на грех. Наиме ово је обавезно и како сам чуо од разних да ко "не прослави" неће дуго бити у браку. Занима ме да ли сте се суретали са овим обичајем и да ли сте успели да укажете на штетност истог?

Свако добро.

Колико је мени познато венчања за време поста су забрањена.

Свети Мученици Севастијски(Младенци),немају везе се младенцима у смислу млада и младожења,него су то млади људи који су посрадали за веру Христову,а народ често меша појмове,наравно у незнању.




На данашњи дан се прослављају Светих Четрдесет Мученика Севастијских, који су били војници римског цара Ликинија. Кад су настали поновни прогони хришћана, четрдесет њих није хтело да се одрекне Христа. Било им је запрећено да ће бити лишени војничке части, на шта је један од њих, по предању - Кандид, рекао: „Не само част војничку, но и тела наша узми од нас; ништа нам није драже и часније од Христа Бога нашега." Тада је војвода Агрикола наредио да их каменују, али су се каменице враћале и погађале оне који су их бацали. Један камен је погодио Агрикола и разбио му зубе.

После тога, војвода се потпуно избезумио од беса и мржње и наредио да војнике свуку, повежу конопцима и баце у језеро које се ледило од љутог мраза. Унаоколо су били стражари, а да би им муке биле веће, на обали је поставио топло купатило, осветљено огромним бакљама и окружено ватрама, где се пушила топла вода. Само један од четрдесеторице војника је изгубио веру и пошао према топлом купатилу, али није далеко стигао, јер је на прагу купатила умро.

Ноћу је са неба пала необична светлост, која је загрејала воду у језеру, око војника, а са светлошћу се на њихове главе спустише и 39 венаца. Један од стражара са обале, који је гледао то чудо, скинуо је одећу, објавивши свима да је хришћанин и ступио у језеро. Тада се на његову главу спустио четрдесети венац. Сутрадан, цео град је хрлио на обале језера, јер нико није могао да поверује да су војници преживели ноћ у језерској води, на којој је била дебела кора леда, сем око тела мученика. Тада су кнез Ласија и војвода Агрикола решили да их погубе и спале њихова тела, а несагореле остатке побацају у језеро.

Три дана после погубљења, јавили су се Мученици епископу Петру и позвали га да покупи њихове кости из језера. Епископ је, кришом од власти и стражара, у глуво доба ноћи отишао са свештеницима на језеро. Тамо је сво језеро светлело, као да су јата звезде са неба сишле на воду. То је звезданим сјајем светлела свака кост мученичка. Покупили су их хришћански сахранили. Они су пострадали и вечном се славом овенчали, а имена њихових мучитеља су остала забележена по злу за веке векова.

Четрдесет мученика Севастијских су пострадали и мученичком славом били овенчани 320. године.

На овај дан се прослављају Младенци, јер су страдалници били младићи, па је тај дан повезан са прастарим обичајем даривања младих брачних парова, оних који су се венчали од претходних Младенаца до тада. Овај дан је посвећен њима и због венаца којима су мученици овенчани (венчани) љубављу Христовом. Јер и на венчањима (овенчањима) у цркви, на главе младих супружника (младенаца), се стављају венци, који имају троструку символику: венци царски-сваки је човек цар у свом микрокосмосу, својој кући; венци мученички, јер у браку треба подносити жртве; и венци бесмртне славе у Царству Христовом. Овим се указује на то да супружници треба да буду један другом верни, као што су севастијски младенци били верни Христу и да ту верност и љубав никакво искушење не може и не сме да савлада.

Младенци увек падају уз Часни пост, па свако славље треба да је томе саображено.

преузето са сајта СПЦ