Напишите ваш стих,или стих који је на вас оставио посебан утисак.

Стрепња - Десанка Максимовић

Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим ока твоја два.
Јер срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи
ова слатка стрепња; чекање и стра'.
Све је много лепше до онде док се тражи,
о чему се само по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Зашто то и чему?
Издалека све само све к'о звезда сја;
издалека само дивимо се свему.
Не, нек' ми не приђу ока твоја два.

КРСНА СЛАВО, СВЕТИ ЂОРЂЕ




КРСНА СЛАВО,
СВЕТИ ЂОРЂЕ,
ДУША МОЛИ
ДА ЈОЈ ДОЂЕШ,
ДА ЈОЈ ДОЂЕШ,
ИСЦЕЛИШ ЈЕ,
ОД ГРЕХОВА
ОЧИСТИШ ЈЕ.
ДА ЈОЈ ДОЂЕШ,
ИСЦЕЛИШ ЈЕ,
ОД ГРЕХОВА
ОЧИСТИШ ЈЕ.


КРСНА СЛАВО,
СВЕТИ ЂОРЂЕ,
СРЦЕ ЗОВЕ
ДА МУ ДОЂЕШ,
ДА МУ ДОЂЕШ,
ДА ЗАБЛИСТА,
ДА ПРОСЛАВИ
БОГА ХРИСТА.
ДА МУ ДОЂЕШ,
ДА ЗАБЛИСТА,
ДА ПРОСЛАВИ
БОГА ХРИСТА.


КРСНА СЛАВО,
СВЕТИ ЂОРЂЕ,
ТЕЛО ЧЕКА
ДА МУ ДОЂЕШ,
ДА МУ ДОЂЕШ,
ПРУЖИШ ЛЕКА,
СЛАВИЋУ ТЕ
СВЕ ДОВЕКА.
ДА МУ ДОЂЕШ,
ПРУЖИШ ЛЕКА,
СЛАВИЋУ ТЕ
СВЕ ДОВЕКА.


(написано и компоновано на Светог Георгија, 06. Маја 2011)

ПРЕСВЕТОЈ БОРОДИЦИ БЕОЧИНСКОЈ





О радости наше,
о утехе силне,
Беочин што има
монахиње дивне.


О радости наше,
о молитава,
даноноћно ту се
народ спасава.


О радости наше,
о Богомати,
ко год чује за Те
у манастир сврати.


О радости наше,
о Девице Блага,
дајеш здравље, веру
-у Теби је снага.


О радости наше,
о помоћи дивне,
молитве сестринства
дубоке су и силне.


О радости наше,
о радости слађе,
ко год лека тражи
у Теби га нађе.


О радости наше,
о Мајко Премила,
у Теби је спас,
у Теби је сила.


О радости наше,
о Мајчице Слатка,
излечи се душа
која Те дотакла.


О радости наше,
о предивна Мајко,
излечи се тело
што Те се дотакло.


О радости наше,
о Богородице,
са радошћу целивам
Твоје дивно Лице.

ЛЕК




Прими ме грешну,
Господе,
опроштај молим,
спаси ме,
недај да стално
падам у грех,
Милост је Твоја
најдражи лек.

ДУХОВНА ТАМА




Јa кудих Тебе
Господе благи,
на Тебе се жалих
Творитељу драги,
роптах на живот
што си ми дао,
и питах се како Ти
мене није жао.


Дуго је требало
да Те упознам
и грехе своје
сама да спознам.
Дуго је требало
да Te заволим,
за грехе своје
опрост да молим.


Душа ми била
робиња сама,
заробила била ме
духовна тама,
из које нисам
излаза нашла,
све док Те Боже
нисам пронашла.


Сада ми душа
не ропће више,
из ока лију
покајне кише,
срце Те моје
кроз песму слави,
Господе силни,
Господе славни.

ВАПАЈ





„ИЛИ, ИЛИ,
ЛАМА САВАХТАНИ!“ *)
-у великој тузи
пролазе ми дани.
Не, ниси ме оставио,
већ ја Тебе јесам!
Опрости ми Боже,
долазим Ти грешна.
Сва је моја душа
од греха прашњава!
Само Твоја Милост
и Љубав спасава.
Молим Ти се Боже,
душу ми излечи,
не дозволи више
да ми срце јечи.
Но избави мене
од још веће таме!
Молитвама Пречисте
Ти се смилуј на ме!
Помози да устанем
из греховног пакла!
Приђи, да бих Твоје
ја ране дотакла,
да се сетим Твојих
рана, мука тешких!
Помилуј ме Боже,
велики сам грешник!

*) ИЛИ, ИЛИ, ЛАМА САВАХТАНИ! = БОЖЕ МОЈ, БОЖЕ МОЈ, ЗАШТО СИ МЕ ОСТАВИО!

У ХРАМУ





Одшкринух врата,
полако уђох
у велелепни Храм.
Дођох Ти Мајко,
и Теби Христе,
да Вам себе дам.


Желим да следим
кораке Ваше,
Христе и Богомајко.
Упалих свеће,
икони Вашој
прилазим полако.


Испуни мене
присуством Твојим
славна Богородице.
Што дуже Те гледам,
више се сија
Твоје прелепо Лице.


И Ти ме Христе
прими у Свој
нежни загрљај.
Очисти ране
са душе моје,
врати јој стари сјај.


Док год живота
буде у мени
и срце куца моје,
душа ће моја
да памти,
Пресвета, речи Твоје:


„Док те не изда
животна снага,
Богу се благом моли,
увек у вери,
љубави, нади
–Господ те дете воли!“


Твоје ми речи
утеху даше,
радост ми пружише сву:
„Кад год ти је тешко,
ти дођи Mени,
ја сам за тебе ту!“


И Ти ме Христе
речима Твојим
дивно утеши:
„Кад год згрешиш,
опроштај моли,
ја ћу опростити!”



Душа је моја
сад пуна мира,
дубоке радости.
Познах у Вама
ja Живот Вечни,
рајске сладости.


Целивам Тебе
Христе Спасе
са пуно нежности,
са Тобом су срце
и душа моја
све до вечности!


И Теби хвала,
Пресвета Мајко,
пуна си дивног лека!
Слава Ти Дјево,
Што Спаса нам роди!
Хвала Ти довека!

Шта треба радити кад‘ свећа догори,
а шта учинити кад‘ платно закори,
шта треба делати кад‘ изједеш хлеба?
- Добро је. - А шта то, шта чинити треба?


Добро је кад‘ видиш да дође до краја.
Дал‘ животу своме ти желиш бескраја?
Твар нек‘ те научи свршетку твоме,
ако не знаш боље о животу своме.


Ако свећа мине, пали другу, па трећу...,
њој је крај због тебе, спокоја да ти да,
и док себе питаш: дал‘ хоћу ил‘ нећу,
осветљава тебе она и кад‘ страда.


Јер док она гори молитва се диже,
а зле помисли те не растачу више.
Док светлошћу зрачи, помно Он те слуша,
Тројица је Творац и пријатељ душа.


Кад‘ платно запрљаш, до реке се сели,
изрибај, опери, к‘о каменчић бели.
Јер и река тече, жели да увери,
да вода све спере и грехе избели.


К‘о што спираш мрљу, те чистоће ради,
и душу очисти, светост јој угради.
У њој су гордости и многи су јади,
олакшај сад‘ себи нов живот засади.


Када хлеб поједеш други ти умеси,
испеци, исеци, пред госта изнеси.
Бог и ово даде да се узвеселиш,
и с другом што нема, с‘ њим радост поделиш.


К‘о што тело гладиш, душу своју види,
стомаку угоди, душу не превиди.
Када телу месиш, тој земаљској сени,
покајану душу, чистоћом одени.


Кад‘ доживиш и ти кончину тих ствари,
милошћу Божијом и с вером настави.
Господ нам предаде правога спасења,
покајног ридања, с душом измирења.


Ако речи ове, пут неког‘ ливана,
и у срцу вашем, љубављу разграна,
помените вашим молитвама раба,
бескорисног Бож‘јег ђакона Горана.

написао ђакон Горан Анђелковић, Француска

СВЕТИ МУЧЕНИК ЂОРЂЕ КРАТОВАЦ
11.02./24.02.



Пореклом Србин
из града Кратова *)
беше Свети Ђорђе
млади којунџија.

Богомољног Хришћанина
ревносног у вери,
-правог дијаманта,
ухватише "звери".

Осамнаест лета
имађаше тада,
кад га Турци узеше
имучише млада.

Нудили му злата,
нудили слободу,
само да се потурчи
-онда ће да оду.

"Чујте Турци сада
то што ћу вам рећи:
-Христа љубим,
никад Га се
ја нећу одрећи!"

То изрече, предаде се
љутим мукама
ова света душа
у турским рукама.

На ломачи живог
Турци га спалише,
мислећи да тако га
заувек погубише...

Но он оста душом жив
и у своме сјају
Лице Христа вољеног
он гледи у Рају.

Пострада у Софији
за време цара Селима.
Прослави се неувелом
славом на небесима.

Светим Врачима Козми и Дамјану




Mногим сте људима лека пружили,
срцем и душом Христа љубили,
Христа љубили, Бога славили,
и Пресветој Majци свагда ce молили!
Mноги верници славе Bac;
вера јака нама je cпас;
вера, што ви je имасте свагда;
уз веру иду љубав и нада.
Зато вac молим, лекари дивни,
нек ми ce смилује Господ Cвесилни,
нек ми ce смилује, нек ми вac пошаље,
кроз вac да вратим своје здравље!
Bepyjeм y Бога, верујем у вac!
У молитви усрдној -знам- наћи ћу cпас!
И славићу вaшe име докле год постојим!
Cвети Bpaчи, будите, ви лекари моји!

МАЈЦИ ИЛАРИЈИ
(манастир Покајница код Велике Плане)



Једино Господ Свевишњи зна
колико си претрпела
страдања и искушења...
Господ ти беше ослонац,
вера, нада и утеха
на стазама спасења...


Од детињства Твога мајко
не беше ти никад лако.
-Храбра си била.
С молитвама светим на уснама
никада ниси посустала.
-Носила те вере крила.

Ти молитвом благородном
нероткињу чиниш плодном
-молитва је твоја јака...
Помоли се и за нас мати,
да се душа Богу врати,
привиј нас на груди своје,
-духовна си наша мајка.

песме свештеника Луке Симића


МАНАСТИР ОСТРОГ


Шта то тамо под Острогом сија
то су мошти Светог Василија
што га Господ на земљи прослави
да спасење људима објави.

Живео је пре триста година
чудне знаке добио с висина
да се моли за свој народ мили
да би људи спасења добили.

Испоснички њему живот мио
пред Господом праведан је био
молитва му беше много јака
молио се Богу без престанка.

Сада мошти светле под Острогом
а душа му борави пред Боом
све због дела и вере у Бога
чини чуда светац из Острога.

Многи народ ту лека добива
силу вишу што светац излива
излечења ту су свакојака
записана од наших предака.

Тело свеца у стени почива
грешни народ сузом се умива
моли народ светитеља сада
и кроз сузе на колена пада.

Да добије тог чудесног лека
многи народ пред црквицом чека
људи боси иђаху по стени
да се живот у њима промени.

Живели су развратним животом
грехе чисте молитвом и постом
сада свече, дај нам свима здравља
јер народ се од греха поправља.

***************************************

МОЛИТВА ПОКАЈАЊА


Чујем звоно у јутарњу зору
одјекује на моме прозору
то се света молитвица служи
кроз молитву човек се одужи.

Да пред Бога изађе без греха
јер суд страшни све нас сада чека
покајте се у сузама својим
време лети и часове броји.

Маните се рђавога пута
не дозвол'те да вам душа лута
тело своје посту приволите
па небеско царство задобите.

Као наши светитељи драги
дај нам моћи наш Господе благи
јер без Тебе ми смо изгубљени
и у греху тешком заробљени.

Тело гордо а душа нам слаба
не дозвол'те да у месту таба
јасно бива и ђаволу отом
изгони се молитвом и постом.

На молитву прионите сада
од молитве и ђаво пропада
царство сада вас на небу чека
од молитве нема бољег лека.

Кроз молитву озарење дође
свака мука и невоља прође
јер се људи препороде тада
као Адам у рају некада.

***********************************

ЦРКВА СВЕТОГ НИКОЛАЈА – БЕЛЕГИШ



Лепотица насред села стоји
то је црква прадедова моји'
саградише ту лепоту нама
дашимо се њеним лепотама.

Храм највећи у равноме Срему
људи многи моле се у њему
за спасење своје породице
топле сузе што им кваси лице.

Посвећен је светоме Николи
народ цркву поштује и воли
испуни је за божићне дане
срећно јутро да нам свима сване.

Звоно гласно јутром одјекује
а из храма молитва се чује
то свештеник у храму се моли
народ цркву поштује и воли.

То је тако од Бога нам дато
молитва је добра као злато
Белегиш је допринео томе
клањамо се Богу јединоме.

Покрај села и река нам тече
плави Дунав к'о небо предвече
а равница непрегледна свуда
то Бог чини свакојака чуда.

Обновимо цркву како треба
да нам сија к'о сунце са неба
учио сам од наших предака
да у мени вера буде јака.

духовна поезија из књиге ВЕРУЈЕМ - јереј Радослав Јанковић


ПОКАЈНИК


Чуо сам радосну вест,
душа трепери од усхићења,
у мраку лежи горди свет,
а мени се открива пут спасења.

Сагледавам грешне моје светске жеље,
кајем се и молим, сузе ми се леде,
опрости ми, Оче, гадне грехе смртне,
ја не желим више живети без Тебе.

Одричем се себе, сав сам једна рана,
у том покајању, темељ ми се руши,
а у истом трену омивен сузама,
изнова се рађам, радост ми у души.

Ја тек сада ћивим, јер сам от с' Тобом,
до јуче сам једино умирати знао,
о чудног тајанства! О, милости Божије,
хвала Ти за Љубав - Спас си ми постао.

********************************

ВАПАЈ НЕРОЂЕНЕ ДЕЦЕ


Због заблуде и свегреха,
удобности - личне среће,
у комфору без потомства
за слободу у бој креће,
савремени родитељ -
слуга светског поретка,
што убија своје чедо
у колевци од заметка.
Из дубине свесавести,
опомиње невин глас:
"Немој оче, немој мајко,
не знам где ћу ја без вас.
Преда мном је тама, ужас,
кидају органе све,
зар са вашим допуштењем,
пре рођења - да умрем?
Мајко, оче, не, не, не...!"

***********************************

ХИЛАНДАР НА СВЕТОЈ ГОРИ


Овде је Хебо на земљи...
Светлост и радост,
около мене свуда -
неописива лепота.
Овде је Богородичин Врт,
Симеонова Лоза и
Савин Извор -
непрестана молитва.
Овде су: чемпрес, поток,
обала морска и
песма монаха - путоказ живота.

**************************************

ОПРОСТИ И ПОМОЗИ


За сва добра дела,
хвала Теби Боже,
промисао Твоја
мени све помаже.
Ја верујем и чекам
јутро ћеш ми дати,
из ове светске тмине,
мене ћеш призвати.
Божја промисао
и моја слобода,
када се удруже,
све ми добро буде,
о ГОсподе Силни -
Исусе Једини,
дај ми Твоје снаге
да пробудим људе -
Светим покајањем,
да праштамо свима,
да у нама светли
Христова Истина.

*****************************************

ХВАЛА ТИ



Хвала Ти Господе Боже,
за сваку секунду моју,
О Теби кад мислим,
тад имам реч Твоју.

Оспособи Господе Боже,
да моје биће уме,
на сваком кораку живота,
Твоју реч да разуме.

Не дај, Господе Боже,
да светски ћивот пратим,
грешан сам, ал' желим,
извору да се вратим.

Блажена Тројице моја,
душу ми научи грешну,
да пут мог живота,
буде за Љубав вечну.

*******************************************

ЛОГОС ЖИВОТА


Дај да служим Теби Господе,
спасења ради,
јер тако би воља Твоја,
љубав ми дати,
тајном се зове благодат,
што нас преобрати,
да старо оде у заборав -
покајник бити.
Ти нам се приближи Емануило,
наду испуни,
страдањем Својим,
мртве нас пробуде,
приведе светлости.
Истином обасјаваш пут живота,
и нисмо сами,
за Тобом ко хоће да иде -
не ходи по тами.
Искреној молитви снагу дајеш -
Источниче наш,
на сваком кораку -
путокази свима,
свуда Те има.
Без Тебе је немогуће знати за себе -
роди нас,
у смрти бисцмо и оживесмо -
спаси нас.

****************************************

ВЛАДИКА ЈЕ УВЕК ТУ


За оне који верују,
Владика је увек ту.
С' обе руке благосиља,
да имамо Божјег мира.
Све нас воли, све нас зове,
да станемо у редове,
Светих Божјих угодника,
да живимо светла лика.
Да имамо покајања,
милосрђа и праштања,
и трпљења и смирења -
тај, једини пут спасења.
Авине су речи јасне:
непрестано сваког дана,
држите се послушања -
само тако да живимо,
Христа Бога да славимо,
ко претрпи све до краја,
отвориће врата Раја.

*****************************************

НАШЕ ОПРЕДЕЉЕЊЕ


Овде Олтар до Олтара,
Православна Црква стара.
Свака стопа освећена -
јер је Богу посвећена.
Кнез Лазар је Небо хтео,
јер је Вечност заволео.
Витезови крвцу дали,
Срби завет потписали.
Ми смо Светих следбеници,
Вечног блага наследници.
Нашу љубав и доброту,
свет изводи на Голготу.
Цео свет нас осудио,
ал' Бог нас је прихватио.
Сада кад је Господ с' нама,
шта нам могу грешни људи,
Судија ће свима доћи,
зато увек веран буди.
Слави Бога српски роде,
Видовдан је дан слободе.

******************************************

ОБНОВИМО СЕБЕ - ПОДИГНИМО СТУПОВЕ


Подигнимо ступове, децо моја драга,
наследници будите Небескога блага.

Нека Срби чистом вером, Христа Бога славе,
подигнимо ступове, чеда Светог Саве.

По молитву сви да дате, Немања вас зове,
српска душа нек запева, подигнимо ступове.

Са свих страна и земаља да се српски народ збира,
подигнимо ступове, децо Божјег мира.

Подигнимо ступове, имаћемо хлеба,
праву веру, добра дела, то нам свима треба.

Не може се град сакрити, кад на гори стоји,
подигнимо ступове, соколови моји.

Нек Србија наша цела тамјаном мирише,
подигнимо ступове, све више и више.

*********************************************

ВРЕМЕ ЗА ВЕЧНОСТ


Не желим да судим,
нисам Судија,
хоћу да опростим,
то ми души прија.
Зато мирно живим,
уз помоћ покајања,
пратим вољу Божију,
сваког новог дана.
Хвала Дародавцу,
за све што ми даје,
све док срце куца,
до тад време траје.
А кад једног трена
куцне задњи час,
нестаће времена,
Вечност је мој Спас.

***********************************************

СВЕТОМ ВЛАДИКИ НИКОЛАЈУ


Свети оче из српскога рода,
Твоја вера права је слобода,
теби Христос открио науку,
јер си Њему служио у духу.
Вишња Сила снагу ти је дала,
света вера слугу обасјала,
служио си Јединоме Богу,
свом народу и целоме роду.
Све си људе Извору водио,
благодат си на благодат био,
Источно те Сунце обасјало,
поштује те велико и мало.
Твоја дела ко је прочитао,
тај је одмах у ред верних стао,
у њима су речи Вечног Хлеба,
то је оно што нам свима треба.
Вера, знање, Љубав изнад свега,
пратиће нас од земље до Неба.
Помози нам Свети Николаје,
да се народ све до смрти каје,
ко се каје и моли се Богу,
задобија од Бога слободу.
Опрости нам на слабашне речи,
твоја песма наше душе лечи,
нек молитва к'о фрула засвира,
да имамо радости и мира.
Ми смо твоји нови Богомољци,
а стари су наши Свети Оци.
Благослови твоја покољења,
што ступају по путу спасења.
Благослови и моли се Богу,
да имамо мир, љубав и слогу,
да нам душа увек буде чиста,
да у свему прослављамо Христа.

PESME OCA MATEJE MATEJICA



SVET JE SAM


Meni je teško na zemlji, o Bože,
jer i Ti danas daleko si od nje.
Brat brata mrzi i ljudi se glože.
Zlo vlada svetom u ime Gospodnje.

Vrati se opet, ne odvraćaj oči,
nek svetlost iz njih goni greh i tamu,
k’o Bog i Otac opet medj’ nas kroči,
Poseti zemlju, ne puštaj je samu!

Munster Lager
1947

********************************************************

VIZIJA


Već nekol’ko noći Hristos mi se javlja
I vizije ove sve na stvarnost liče:
Pilat trnov venac na glavu Mu stavlja,
Dok se Juda smeši i gomila viče.

Vidim kako demon nevešto prikriven
Zavedenom masom suvereno vlada.
Gledam Hrista kako suzama obliven
Teši srpsku Crkvu koja ljuto strada.

Oko Hrista grupa mučenika stoji
Izložena besu i psovkama mase,
A nijedan od njih smrti se ne boji,
Spreman na sve žrtve da se Crkva spase.

Hristos srpsku Crkvu u naručje diže
Kao majka čedo izloženo stravi,
Prinosi je Sebi da Mu bude bliže
U stradanju sada a sutra u slavi.

Ja utešen nadom koju Hristos zrači,
U smirenju čekam da vaskrsna zvona
Vaskrsenje jave, jer Hristos je jači
Od Pilata, Jude i od svih Nerona.

Monroe, Michigan
1983

*************************************

PUT KA TEBI


Svest o sebi Tvoju sliku izaziva
I savest je mala u bojama živim.
Vaseljena Tvoje biće nam otkriva;
Kad prirodu gledam, ja se Tebi divim.

No i sumnjom, Bože, može Ti se doći!
Ti se javljaš tada sred gorkoga plača.
I onda, k’o sunce posle mrke noći,
Okupana suzom vera je još jača.

Hamburg
1948

***********************************

KRAJ LUTANJA


Ne tražim više potvrde ni čuda
Drugog života i Tvog postojanja
Jer celo biće Tobom mi odzvanja
I ja Te, Bože, sada vidim svuda.

Sve mi je blisko i sve mi je znano,
Sveopšta ljubav nadima mi grudi.
Bol mi je mio i dragi mi ljudi,
Jer sve je Tvojom blagom rukom tkano.

Sad mi je duša kao mirno more
U kome bezbroj života počiva
I odsjaj neba s bljeskom se preliva,
Duša i srce novom verom gore.

Münster Lager
1947

************************************************

MOLITVA


Ućutim li, Bože, možda ćeš me čuti.
Jer reči su samo senka osećanja
I često kad usne zbore srce ćuti
I molitva biva šturo delo znanja.

Pusti da se molim životom i delom
I ljubavlju prema bližnjem koji pati,
Daj da živim više dušom nego telom
Ućute li usne, srce će Te zvati.


Hamburg, 1947

**********************************************

APSURDI


Svaki nov život znači i smrt novu.
A smrt je samo početak života.
Nije li, možda, pomalo sramota
Promenu stalnu ljudi večnost zovu..

A večni krug se neprekidno vrti,
Il’, bolje reći, svemir uvek stoji.
Čega se, znaš li, čovek više boji:
Večnog života ili večne smrti?

Bad Minder
1949

********************************************

COVEK BEZ BOGA



Sve dotle dok smo verovali da je
Bog Tvorac sveta i Otac čoveka,
I sam je čovek tačno znao šta je
I zašto živi i sve što ga čeka.

Sve su teškoće i svi naši jadi
Imali smisla, sve je bilo lako,
Jer smo bar mogli živeti u nadi
Da ipak neće uvek biti tako.

Ovako slabi i nemoćni telom,
Mi smo u sebi silnu snagu krili;
I samom Bogu slični jednim delom
Malo smo manji od andjela bili.

Sve to nam ipak nije dosta bilo;
Hteli smo, gordi, i više od toga;
O večnoj vlasti mahnito se snilo,
Hteli smo carstvo čoveka bez Boga!

I da bi čovek postao što želi,
Na mesto vere uzeo je znanje,
Sve smo se više i sve dalje peli,
A srećni bili sve manje i manje.

Nauka sama i sve čari znanja
čoveku nisu mogli mir da pruže.
Njihova hladna, prazna obećanja
Ne teše nikog, nit’ ičemu služe.


Jer šta mu vrede tehnika i znanje
Kojima svetom oko sebe vlada,
Kad svuda očaj i nemire žanje
I, danas više nego ikad strada.

Život je njegov lišen smisla svoga,
Pustoši pun je, ma da kratko traje.
Da, čovek grabi zadovoljstva mnoga,
Al’ stvarnu radost ipak ne poznaje.

Beži li zato na planete druge
Da možda samog sebe tamo traži?
Večnosti lišen rob je crne tuge
I žrtva svojih obmana i laži.

Opijen snima o čoveko-bogu
Slutio nije nikad šta ga čeka.
Tek sada vidi, potučen do nogu:
Kad nema Boga, nema ni čoveka!

Monro, Michigan
1959

песму написала: Славица Анисија Благојевић

МОЉЕНИЈЕ



Стуб сам у молитвеној одаји.
Винова лоза преко углачаног наслона темељу, гроздови напупели,
раж и јечам за суражицу, за сумјешицу мирисни на пошаст красноделатељи; сву ношч будни заветговаше.
Спрам ношчног бденија - петросна је стазица довде;
оу првој упаљеној лампади светлост се помаља попут мишјег репа и катапетазма подиже пролећна, сикавицом
пролазећи крај зида штале и кроз тиху тишину не могу да чујем
рзање чак ни багаљивог коња.
А све до крајишта петрос се котрља низинама, до бескраја улијаници огњени летњег једног дана, ве сам уторак кошава
се узвере уз јарбол стогне и одозго Свету земљу распе.
Увис узвитла дим.
Неизмерно су далеки бели облаци.
Понад душа ва тмини неприметно језди на леђа извунут крагујац,
будећи насукану фреску Анисије кричањем.
Не гледајте на лет перине, већ утврдите крст на свети престо
оних који се нису вратили - мољеније је моје!
Надвијених лактова, пресавијених колена
епитемије проштине, нафору благословену под језиком скрила, скрб што распојасана исцурава под тихим ходом
обувеним кошутином сандалијом, иза овог весника.

РОДИ НАМ СЕ ХРИСТОС СПАС





Над пећином
звезда сија.
Роди нам се
Месија.


Роди нам се
Христос Спас,
радост веља
свију нас.


Богомати
Марија
малог Христа
повија.


Роди нам се
Христос Спас,
радост веља
свију нас.


И пастири
чуше глас,
да се роди
Христос Спас.


Роди нам се
Христос Спас,
радост веља
свију нас.


И мудраци
дођоше,
Њему се
поклонише.


Роди нам се
Христос Спас,
радост веља
свију нас.


Појте Њему
на сав глас,
нек се слави
Христос Спас.


Роди нам се
Христос Спас,
радост веља
свију нас.

МАЈКО СЛАВА ТИ




На сред Храма срца мога
обитаваш Ти,
Дјево чиста,
Мајко Христа,
вечно слава Ти!


У том Храму душа моја
стоји скрушена,
сва сузама покајања
и молитвом чишћена.


Теби душа славу поје,
Мајко над мајкама,
радосно је срце моје,
Дјево Преславна.


У Олтару Храма мога
стоје свеће три,
тамјан гори, мирис шири....
Мајко, слава Ти!




ПРЕЧИСТА ДЈЕВО



Пречиста Дјево,
Теби се молим,
очисти душу
од греха и боли.


Пречиста Дјево,
срцу ми тешко
а души болној
у греху тесно.


Пречиста Дјево,
измоли од Христа,
да душа моја
опет заблиста.


Пречиста Дјево,
чуј срца глас,
у Вама ћу само
пронаћи спас.


Пречиста Дјево,
радост ми јави,
да срце Вас моје
и душа слави...

ДОЂИ НАМ ...



Дођи нам брза Помоћнице,
и души даруј лека,
Преславна Богородице,
слава Ти довека...


Дођи нам Христе Спасе,
и срцу љубав пружи,
у радости са Тобом
вечно да се дружи...


Дођи нам Анђеле дивни,
Чувару грешних нас,
улиј нам снагу, веру,
од Бога измоли спас...

ПРЕД ИКОНОМ ХРИСТА




Пред иконом
свећа гори,
мали Растко
Бога моли:
„Христе Благи,
ја Те молим,
научи ме
да Те волим!
Помилуј ме
Бож'ји Сине,
када паднем
подигни ме!
Научи ме
да Те следим,
желим да Те
вечно гледим!“

Што од Христа
молио је,
мали Растко
добио је:
поста Пастир,
србска слава,
са именом
– Свети Сава.

ПОБЕДИ НОЋ



Победи ноћ,
не бој се мрака,
вера је моћ,
вера је јака.

Победи страх,
Христа упознај,
речи Бож'је
у себи познај.

Победи грех,
душа нек блиста,
приђи Богу
ти срца чиста.

Победи ноћ,
не бој се мрака,
вера је моћ,
вера је јака.




ДУША ПРАВЕДНИКА



У свету
Анђела
душа
обитава
–душа
праведна.


У свету
Светлости,
дивне
Вечности,
уз Бога
Славнога.

ГОСПОД МИ ДАДЕ ПЕСМЕ ДА ПИШЕМ.....



Од трња и суза
плела сам венац,
живот ми не беше лак.
Тад нађох у Христу
веру и спас,
љубав и ослонац јак.


Господ ми даде
песме да пишем,
да славим Га до вечности.
За Њега су срце
и моја душа
препуни нежности.


Сваки мој корак,
молитву, мисао
Господу управљам,
и сваку песму
у славу Његову
душа Му оствља.