Kongres evropskih masona u Srbiji pokazao da se i Bratstvo slobodnih zidara nalazi u tranziciji. Da bi privukli mlade i modernizovali rad, otvaraju sajtove. U planu prva javna šetnja ulicama prestonice.
KONGRES Konfederacije udruženih velikih loža Evrope, koji je ovog vikenda održan u Beogradu, pokazao je dve velike promene u ponašanju članova Bratstva slobodnih zidara. Prvo je potreba za ujedinjevanjem masonerija svih država sveta, a druga je potreba da izađu u javnost. Za razliku od SAD, gde je masonerija javna aktivnost i gde slobodni zidari organizuju svoje parade na ulicama američkih gradova, na Starom kontinentu Bratstvo slobodnih zidara je i dalje tajnovito.
U Velikoj nacionalnoj loži Srbije (VNLS) zatvorenost i tajnovitost smatraju konzervativnim ponašanjem, koje žele da prevaziđu.
- Stvaranje ujedinjenih masonskih loža u svetu je odgovor na usitnjenost Bratstva slobodnih zidara, koje zbog toga gubi članstvo, a potom i društvenu moć. Istovremeno, masonerija radi na omasovljenju članstva i podmlađivanju, kako bi se mladi edukovali o masoneriji i lože popunile novim članovima. Mi od 2009. imamo sajt, koji posećuje nekoliko hiljada ljudi mesečno - kaže veliki majstor Dragoslav Pavlović, domaćin kongresa.
U Srbiji je u međuvremenu načinjen pokušaj da se masoni ujedine, ali se to zbog različitih interesa slobodnih zidara, kao i njihovih međunarodnih zaštitnika, nije dogodilo.
PONOĆNI RITUALI ČLANOVI masonskih loža su obavezni da plaćaju mesečnu članarinu, koja iznosi od 100 do 200 evra. Svaki mason mora da ima svoju odoru, koja odgovara njegovom stepenu i činu. Masonske regalije, zajedno sa keceljom, kuju se i šiju u specijalnim radionicama u Beogradu i Novom Sadu. Kompletna masonska odora sa regalijama košta 200 evra. Rituali se obično održavaju u hramovima jednom mesečno, i to posle ponoći.
- Pokušali smo 2006. da ujedinimo sve masone i zato smo formirali Ujedinjenu veliku ložu Srbije (UVLS). U UVLS su ušle RVLS, VNLS, Veliki orijent i druge masonske obedijencije. Bio je to čin velikog ujedinjenja masona sa ovih prostora i ujedno poziv drugoj braći da ostvarimo masonski princip "ima samo jedan" - kaže veliki komander Dragutin Zagorac, koji je u međuvremenu postao starešina srpskih templara.
Ujedinjena velika loža Srbije čini napore da se približi dvema najvećim obedijencijama, i Velikoj nacionalnoj loži Srbije i Velikog regularnoj loži Srbije. Ova prva je naklonjena francuskim masonima Škotskog reda, a ova druga je pod zaštitom nemačkih masona.
Starešina Velike nacionalne lože, druge po brojnosti, sa 560 članova, veliki majstor Dragoslav Pavlović, radio je kao direktor u EI Niš, bio je predsednik Skupštine opštine Niš i devedesetih delegat Savezne skupštine. U Bratstvo slobodnih zidara Pavlović je primljen početkom veka, kada je bio aktivan u loži "Pobratim". Članovi VNLS su i Miro Krsmanović, veliki kancelar, i Dragan Đurić, iz Pariza, veliki komandir Crvene lože. Đurić je i priznati član Velike lože Francuske.
Ujedinjena masonerija je postojala do sredine šezdesetih prošlog veka, dok su Francuzi i Britanci delovali zajedno. Kada su se posvađali, počeli su da dele Bratstvo slobodnih zidara. Tako danas i u samoj Francuskoj, zemlji masona, postoje dve velike suprotstavljene lože - Velika loža Francuske i Veliki orijent.
- Konvencija Bratstva slobodnih zidara ima pricip da u svakoj državi postoji samo jedna velika loža. U Srbiji, međutim, zbog uticaja Nemaca, Italijana, Amerikanaca, Francuza i Britanaca ima više od jedne velike lože. Slična situacija je poslednjih godina i u Italiji i Francuskoj, gde postoji po desetak obedijencija slobodnih zidara. To se savremenim rečnikom zove masonski pluralizam - piše Zoran D. Nenezić, istoričar masonerije.
[You must be registered and logged in to see this image.]Obe francuske obedijencije imaju snažan uticaj na srpske masone. Veliki orijent je, na primer, prošle godine imao svoj kongres i obred u Viminacijumu, što je prihvaćeno kao pokušaj da se srpski masoni približe i ujedine. Uz to, starešine Velikog orijenta Francuske, koji ovde imaju desetak loža, planiraju da u Beogradu održe naredne godine prvu paradu masona.
Velika loža Francuske je, u međuvremenu, ovog vikenda, imala svoj kongres zbratimljenih loža Evrope, a imaće ga opet krajem godine u Beogradu.
Masoni tradicionalisti tvrde da je bratimljenje i ujedinjavanje loža donekle u suprotnosti sa načelima funkcionisanja slobodnih zidara, koji su, pre svega, individualisti. Kako nam je rekao Dudurel Nikolesku, veliki majstor iz Rumunije, u Evropi danas ima 800 velikih loža. O moći slobodnih zidara kaže:
VESELJE SVEČANA masonska večera u hramu Posejdon trajala je do zore. Slobodnim zidarima Evrope svirali su skadarlijski orkestar i trubači iz Guče. Ruski masoni su pevali arije, bugarski pesme Željka Joksimovića, a rumunski pesmu "Tamo daleko".
- Moć masonerije je u snazi njenih članova, ali i u njenom kolektivu, koji podstiče usavršavanje čoveka. Naši principi su ljubav, bratstvo, humanost i mir.
Za masona Žan-Žaka Ganjona, iz Pariza, oblikovanje ujedinjene masonerije je kao kada se "razbacani kamen oblikuje da bi mogao da se ugradi u gotovu zgradu".
Bratstvo slobodnih zidara je, pre svega, religija, a potom ideologija. Sve lože su po zakonu u Srbiji prijavljene državi kao udruženja građana i nalaze se na spisku Agencije za privredne registre. Masoni u svojim hramovima obavljaju religijske obrede, koje nazivaju radovi. Članovima loža je zabranjeno da govore o politici i veri i nacionalnosti braće. Bez odobrenja starešine ne smeju da nastupaju u javnosti, da otkrivaju imena druge braće i da govore o masonskim obredima. Izvesno je, međutim, da su masoni preko svojih članova učestvovali u velikim političkim događajima.
[You must be registered and logged in to see this link.]
